TY  - JOUR
AU  - Perić, Dražen
AU  - Radić, Dragan
PY  - 2020
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/219
AB  - U radu se razmatra razumijevanje i tumačenje osnovnih izraza u kršćanstvu, kao što su »kršćanstvo« i »kršćanin« na osnovi teološke misli sv. Grgura Niskog. Tema rada se raspravlja i promišlja ponajprije na osnovi Grgurova spisa naslovljenog Armoniju o tome što znači ime ili zvanje kršćana. Posebno se ističe i promišlja važnost pravilnog razumijevanja imena i zvanja kršćanin. Istodobno se pristupa Grgurovu istraživanju i tumačenju izraza »kršćanstvo«, koje svetac definira na sljedeći način: kršćanstvo je nasljedovanje božanske naravi. Raspravljajući o svemu tome, Grgur Niski postavlja osnovna pitanja. Kako je moguće da se stvorena, slabašna i ograničena ljudska narav tako proširi i dosegne ono blaženstvo koje postoji samo u Bogu? Kako je moguće da zemaljsko postane slično nebeskom kada sama razlika po naravi nedvosmisleno ukazuje na nedostižno nasljedovanje (τὸ ἀνέφικτον τῆς μιμήσεως)? Sveti Grgur kao odgovor ističe da nas evanđelje nigdje ne poziva da usporedimo ljudsku narav s božanskom, jer bi to bilo izlišno i nemoguće, nego se to ponajprije odnosi na dobra djela ili »dobre energije« (ἀγαθὰς ἐνεργείας), naravno u mjeri u kojoj je to čovjeku moguće. Neophodno je nasljedovanje samo u onome što je čovjeku dostižno i moguće, a to je, prije svega nasljedovanje i ugledanje na Boga čovjekovim djelovanjima, djelima, dobrim energijama, odnosno, konkretnim životom i vladanjem.
AB  - The article discusses the understanding and interpretation of basic expressions in Christianity, such as "Christianity" and "Christian" on the basis of the theological thought of St Gregory of Nyssa. The main source of the reflection is Gregory's work addressed to Harmonius on the meaning of the Christian name or vocation. The authors are especially pointing out the importance of correct understanding of the name or vocation of Christian. At the same time, they are discussing Gregory's study and interpretation of the term "Christianity" that the Saint defines in the following way: Christianity consists in living according to the divine nature. Through his discussion of these topics, Gregory of Nyssa poses some fundamental questions. How is it possible for the created, weak, and limited human nature to expand itself and to reach that bliss that exists only in God? How is it possible for what is earthly to become so similar to what is heavenly when the very difference of their natures undoubtedly points to unreachable living according to the divine nature (tau omicron alpha nu epsilon phi iota kappa tau kappa tau omicron nu tau eta sigma mu iota mu eta sigma epsilon omega sigma)? In reply, Saint Gregory points out that the Gospel never invites us to compare the human nature with Divine, because this would be pointless and impossible, but that this has primarily to do with good works and "good energies" (alpha gamma alpha theta alpha sigma epsilon nu epsilon rho gamma epsilon iota alpha sigma); of course,to the extent that this is possible for a human being. One has to live according to the divine nature only in those things that are possible to a human being; primarily through following God in human activity and good energies, i.e., in concrete life and behaviour.
PB  - University of Zagreb
T2  - Bogoslovska smotra
T1  - Značenje imena »kršćanin« po učenju sv. Grgura Niskog
T1  - The Meaning of the Name Christian According to the Teaching of st Gregory of Nyssa
EP  - 857
IS  - 4
SP  - 841
VL  - 90
UR  - conv_322
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_219
ER  - 

@article{
author = "Perić, Dražen and Radić, Dragan",
year = "2020",
abstract = "U radu se razmatra razumijevanje i tumačenje osnovnih izraza u kršćanstvu, kao što su »kršćanstvo« i »kršćanin« na osnovi teološke misli sv. Grgura Niskog. Tema rada se raspravlja i promišlja ponajprije na osnovi Grgurova spisa naslovljenog Armoniju o tome što znači ime ili zvanje kršćana. Posebno se ističe i promišlja važnost pravilnog razumijevanja imena i zvanja kršćanin. Istodobno se pristupa Grgurovu istraživanju i tumačenju izraza »kršćanstvo«, koje svetac definira na sljedeći način: kršćanstvo je nasljedovanje božanske naravi. Raspravljajući o svemu tome, Grgur Niski postavlja osnovna pitanja. Kako je moguće da se stvorena, slabašna i ograničena ljudska narav tako proširi i dosegne ono blaženstvo koje postoji samo u Bogu? Kako je moguće da zemaljsko postane slično nebeskom kada sama razlika po naravi nedvosmisleno ukazuje na nedostižno nasljedovanje (τὸ ἀνέφικτον τῆς μιμήσεως)? Sveti Grgur kao odgovor ističe da nas evanđelje nigdje ne poziva da usporedimo ljudsku narav s božanskom, jer bi to bilo izlišno i nemoguće, nego se to ponajprije odnosi na dobra djela ili »dobre energije« (ἀγαθὰς ἐνεργείας), naravno u mjeri u kojoj je to čovjeku moguće. Neophodno je nasljedovanje samo u onome što je čovjeku dostižno i moguće, a to je, prije svega nasljedovanje i ugledanje na Boga čovjekovim djelovanjima, djelima, dobrim energijama, odnosno, konkretnim životom i vladanjem., The article discusses the understanding and interpretation of basic expressions in Christianity, such as "Christianity" and "Christian" on the basis of the theological thought of St Gregory of Nyssa. The main source of the reflection is Gregory's work addressed to Harmonius on the meaning of the Christian name or vocation. The authors are especially pointing out the importance of correct understanding of the name or vocation of Christian. At the same time, they are discussing Gregory's study and interpretation of the term "Christianity" that the Saint defines in the following way: Christianity consists in living according to the divine nature. Through his discussion of these topics, Gregory of Nyssa poses some fundamental questions. How is it possible for the created, weak, and limited human nature to expand itself and to reach that bliss that exists only in God? How is it possible for what is earthly to become so similar to what is heavenly when the very difference of their natures undoubtedly points to unreachable living according to the divine nature (tau omicron alpha nu epsilon phi iota kappa tau kappa tau omicron nu tau eta sigma mu iota mu eta sigma epsilon omega sigma)? In reply, Saint Gregory points out that the Gospel never invites us to compare the human nature with Divine, because this would be pointless and impossible, but that this has primarily to do with good works and "good energies" (alpha gamma alpha theta alpha sigma epsilon nu epsilon rho gamma epsilon iota alpha sigma); of course,to the extent that this is possible for a human being. One has to live according to the divine nature only in those things that are possible to a human being; primarily through following God in human activity and good energies, i.e., in concrete life and behaviour.",
publisher = "University of Zagreb",
journal = "Bogoslovska smotra",
title = "Značenje imena »kršćanin« po učenju sv. Grgura Niskog, The Meaning of the Name Christian According to the Teaching of st Gregory of Nyssa",
pages = "857-841",
number = "4",
volume = "90",
url = "conv_322, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_219"
}

Perić, D.,& Radić, D.. (2020). Značenje imena »kršćanin« po učenju sv. Grgura Niskog. in Bogoslovska smotra
University of Zagreb., 90(4), 841-857.
conv_322

Perić D, Radić D. Značenje imena »kršćanin« po učenju sv. Grgura Niskog. in Bogoslovska smotra. 2020;90(4):841-857.
conv_322 .

Perić, Dražen, Radić, Dragan, "Značenje imena »kršćanin« po učenju sv. Grgura Niskog" in Bogoslovska smotra, 90, no. 4 (2020):841-857,
conv_322 .

TY  - JOUR
AU  - Перић, Дражен
PY  - 2019
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/218
AB  - У раду се разматрају основни аспекти православне вере и животног делања Светог Саве првог архиепископа Српске православне цркве. Рад посебно истиче и анализира нераскидиво и нераздељиво јединство праве вере и правог живљења по Богу, према учењу Светог Саве. Овај темељни однос, представља везу и неизоставно јединство Истине и побожног благочештивог живота, ортодоксије и ортопраксије. Ови појмови у православној теолошкој мисли немају моралистичко-пијетистичку конотацију, него су пре свега богословски изрази, истовремено догматски и етички. Архиепископ Српски ову истину о узајамној повезаности и међусобној условљености праве вере и исправног живота (ортодоксије и ортопраксије), библијско-светоотачки сведочи и приказује као темељ нашег хришћанског бића и живота.
AB  - In this paper, the author discusses basic aspects of Orthodox faith and deeds of St. Sava, the First Archbishop of the Serbian Orthodox Church. This article especially emphasizes and analyses the imperishable and inseparable unity of the rightful faith and the rightful life in God, according to the teachings of St. Sava. This fundamental relationship represents a connection and an inevitable unity of the True and pious devoted life, Orthodoxy and Orthopraxy. These terms in Orthodoxy do not have moralistic pietistic connotation, but above all they are theological expressions, dogmatic and ethical at the same time. The Serbian Archbishop had biblically and patristicly testified to this truth about the interconnection and mutual conditionality of the rightful faith and the rightful life (Orthodoxy and Orthopraxy) presenting it as the foundation of our Christian being and existence.
PB  - Завод за проучавање културног развитка, Београд
T2  - Култура
T1  - Ортодоксија и ортопраксија Светог Саве
T1  - Orthodoxy and Orthopraxy of Saint Sava
EP  - 61
IS  - 164
SP  - 44
DO  - 10.5937/kultura1964044P
UR  - conv_90
ER  - 

@article{
author = "Перић, Дражен",
year = "2019",
abstract = "У раду се разматрају основни аспекти православне вере и животног делања Светог Саве првог архиепископа Српске православне цркве. Рад посебно истиче и анализира нераскидиво и нераздељиво јединство праве вере и правог живљења по Богу, према учењу Светог Саве. Овај темељни однос, представља везу и неизоставно јединство Истине и побожног благочештивог живота, ортодоксије и ортопраксије. Ови појмови у православној теолошкој мисли немају моралистичко-пијетистичку конотацију, него су пре свега богословски изрази, истовремено догматски и етички. Архиепископ Српски ову истину о узајамној повезаности и међусобној условљености праве вере и исправног живота (ортодоксије и ортопраксије), библијско-светоотачки сведочи и приказује као темељ нашег хришћанског бића и живота., In this paper, the author discusses basic aspects of Orthodox faith and deeds of St. Sava, the First Archbishop of the Serbian Orthodox Church. This article especially emphasizes and analyses the imperishable and inseparable unity of the rightful faith and the rightful life in God, according to the teachings of St. Sava. This fundamental relationship represents a connection and an inevitable unity of the True and pious devoted life, Orthodoxy and Orthopraxy. These terms in Orthodoxy do not have moralistic pietistic connotation, but above all they are theological expressions, dogmatic and ethical at the same time. The Serbian Archbishop had biblically and patristicly testified to this truth about the interconnection and mutual conditionality of the rightful faith and the rightful life (Orthodoxy and Orthopraxy) presenting it as the foundation of our Christian being and existence.",
publisher = "Завод за проучавање културног развитка, Београд",
journal = "Култура",
title = "Ортодоксија и ортопраксија Светог Саве, Orthodoxy and Orthopraxy of Saint Sava",
pages = "61-44",
number = "164",
doi = "10.5937/kultura1964044P",
url = "conv_90"
}

Перић, Д.. (2019). Ортодоксија и ортопраксија Светог Саве. in Култура
Завод за проучавање културног развитка, Београд.(164), 44-61.
https://doi.org/10.5937/kultura1964044P
conv_90

Перић Д. Ортодоксија и ортопраксија Светог Саве. in Култура. 2019;(164):44-61.
doi:10.5937/kultura1964044P
conv_90 .

Перић, Дражен, "Ортодоксија и ортопраксија Светог Саве" in Култура, no. 164 (2019):44-61,
https://doi.org/10.5937/kultura1964044P .,
conv_90 .

TY  - JOUR
AU  - Перић, Дражен
PY  - 2019
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/202
AB  - У раду се разматра богословска мисао Светог Саве у контексту егзистенцијалног и сотириолошког прихватања бесмртне вере Христове. Једна од тема која доминира у богословљу Светог Саве јесте човекова могућност динамичког достизања пуноће егзистенције и живота, заснована на хришћанском етосу неприхватања смрти и кроз окушање бесмртности у Христу. У богословском речнику Светог Саве употребљава се синтагма "духовна наука", која означава проповедану свету веру Божију, бесмртну веру Христову, која човека спасоносно води ка извору живота. Бесмртна вера Христова човеку пружа "бесмртни дар Христов - да не умре никада", што представља богословско-антрополошки концепт Светог Саве, који има искључиво христолошко-еклисиолошки садржај и оваплоћује саму истину људског постојања и смисао хришћанског живота. Основно промишљање Светог Саве о истинском животу и бесмртности јесте превасходно повезано са причешћивањем божанственим светињама, односно са заједничарењем са Источником Живота, са Христом, у Божанственој Литургији.
AB  - This paper discusses the theological thought of St. Sava in the context of the existential and sotiriological acceptance of the immortal faith of Christ. One of the dominant themes in theology of the St. Sava is human's possibility of dynamic reaching the fullness of existence and life, based on the Christian ethos of non accepting the death and through the tasting of immortality in Christ. In the theological vocabulary of St. Sava there is used the syntagm "spiritual science", that means a preached Saint faith of God, the immortal faith of Christ, which undoubtedly leads man to the source of life. The immortal faith of Christ gives a man the "immortal gift of Christ - that he would never die", and that represents theological-anthropological concept of St. Sava, which has exclusively christological-ecclesiological content and incarnates the very truth of human existence and the meaning of Christian life. The main consideration of Saint Sava about true life and immortality is primarily connected with communion by the divine shrines, and that is by communion with the Source of Life, with Christ, in the Divine Liturgy.
PB  - Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац
T2  - Саборност
T1  - Бесмртна вера Христова и етос неприхватања смрти Светога Саве
T1  - The Immortality Faith of Christ and the Ethos of Not Accepting the Death of Saint Sava
EP  - 95
IS  - 13
SP  - 77
DO  - 10.5937/sabornost1913083P
UR  - conv_209
ER  - 

@article{
author = "Перић, Дражен",
year = "2019",
abstract = "У раду се разматра богословска мисао Светог Саве у контексту егзистенцијалног и сотириолошког прихватања бесмртне вере Христове. Једна од тема која доминира у богословљу Светог Саве јесте човекова могућност динамичког достизања пуноће егзистенције и живота, заснована на хришћанском етосу неприхватања смрти и кроз окушање бесмртности у Христу. У богословском речнику Светог Саве употребљава се синтагма "духовна наука", која означава проповедану свету веру Божију, бесмртну веру Христову, која човека спасоносно води ка извору живота. Бесмртна вера Христова човеку пружа "бесмртни дар Христов - да не умре никада", што представља богословско-антрополошки концепт Светог Саве, који има искључиво христолошко-еклисиолошки садржај и оваплоћује саму истину људског постојања и смисао хришћанског живота. Основно промишљање Светог Саве о истинском животу и бесмртности јесте превасходно повезано са причешћивањем божанственим светињама, односно са заједничарењем са Источником Живота, са Христом, у Божанственој Литургији., This paper discusses the theological thought of St. Sava in the context of the existential and sotiriological acceptance of the immortal faith of Christ. One of the dominant themes in theology of the St. Sava is human's possibility of dynamic reaching the fullness of existence and life, based on the Christian ethos of non accepting the death and through the tasting of immortality in Christ. In the theological vocabulary of St. Sava there is used the syntagm "spiritual science", that means a preached Saint faith of God, the immortal faith of Christ, which undoubtedly leads man to the source of life. The immortal faith of Christ gives a man the "immortal gift of Christ - that he would never die", and that represents theological-anthropological concept of St. Sava, which has exclusively christological-ecclesiological content and incarnates the very truth of human existence and the meaning of Christian life. The main consideration of Saint Sava about true life and immortality is primarily connected with communion by the divine shrines, and that is by communion with the Source of Life, with Christ, in the Divine Liturgy.",
publisher = "Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац",
journal = "Саборност",
title = "Бесмртна вера Христова и етос неприхватања смрти Светога Саве, The Immortality Faith of Christ and the Ethos of Not Accepting the Death of Saint Sava",
pages = "95-77",
number = "13",
doi = "10.5937/sabornost1913083P",
url = "conv_209"
}

Перић, Д.. (2019). Бесмртна вера Христова и етос неприхватања смрти Светога Саве. in Саборност
Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац.(13), 77-95.
https://doi.org/10.5937/sabornost1913083P
conv_209

Перић Д. Бесмртна вера Христова и етос неприхватања смрти Светога Саве. in Саборност. 2019;(13):77-95.
doi:10.5937/sabornost1913083P
conv_209 .

Перић, Дражен, "Бесмртна вера Христова и етос неприхватања смрти Светога Саве" in Саборност, no. 13 (2019):77-95,
https://doi.org/10.5937/sabornost1913083P .,
conv_209 .

TY  - JOUR
AU  - Перић, Дражен
PY  - 2013
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/102
AB  - У раду се разматрају основне поставке антропологије светог Иринеја Лионског. Једно од кључних карактеристика Иринејеве антропологије је учење да је човек створен од Бога као νήπιος (= мало дете, одојче). Свети Иринеј говори о првом човеку да је у почетку створен као мало дете, па му је због тога било предназначено да узраста, напредује и усавршава се, све док не узрасте и достигне у зрелог и 'савршеног човека у мери раста пуноће Христове'. Човек је створено биће, које се разликује од свих других бића по томе што је створен по 'икони и подобију' Божјем. Та 'икона' Божја, по којој је човек створен, јесте сам оваплоћени Логос Божји. Прави и потпуни смисао тога, да је човек створење по икони Божјој, открива се и пројављује тек након што је Логос и Син Божји Сам узео тело и постао човек. Христос оваплоћени Логос јесте Архетип и нестворени Прволик човека, који истински пројављује динамички садржај израза 'по икони Божјој'. И на крају, потребно је истаћи да Дух Свети у антропологији Иринеја Лионског заузима посебно место. Потпуни и савршени човек, по светом Иринеју јесте човек Духа Светога. Јер Дух Свети, по епископу Лионском, човека обнавља Богу и на прави начин све људе узводи Богу.
AB  - The paper discusses the basic assumptions of an anthropology of St. Irenaeus of Lyons. One of the key features of the anthropology Irenaeus taught was that the man was created by God as νήπιος (= small child, infant). St. Irenaeus indeed rightly speaks of the first man as he was initially created as a little child, and therefore he was indicated to grow, ascend and improve until he elevates and reaches 'the perfect Man, fully mature with the fullness of Christ'. In such an understanding and comprehension of the man by the bishop of Lyons exists a real Orthodox Christian anthropology dynamism. Such Christian anthropology certainly leaves the space for teaching, upbringing, elevating, promotion and building of the man, or in short, for his gradual improvement in communion with God. Man is creature that is different from all other beings as he was created according to the image and likeness of God. But the Image of God by which the man has been created is himself the incarnate Word of God. The true and full meaning of the man as a creature made by the Image of God reveals and manifests just and only after the Logos - Son of God, took a body and became man. Christ - the incarnate Logos thus becomes uncreated prototype and archetype that manifests the true expression of dynamic content by the Image of God. That is why the Word and Son of God appeared in the flesh like a man to make a picture or an icon similar to Himself and thus convenient. And finally, it should be underlined that the Holy Spirit in the anthropology of St. Irenaeus of Lyons has a special place, simply because it is impossible to imagine a real and true man that would not possess the Holy Spirit. The complete and the perfect man, by St. Irenaeus, is the man of the Holy Spirit. That is because the Holy Spirit, by the bishop of Lyons, restores a man to God and, in the right way, leads the people to God.
PB  - Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд
T2  - Богословље
T1  - Савршени човек - човек Духа Светог по Светом Иринеју Лионском
T1  - Perfect Human: Human of the Holy Spirit According to Irenaeus of Lyons
EP  - 222
IS  - 1
SP  - 205
VL  - 72
UR  - conv_63
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_102
ER  - 

@article{
author = "Перић, Дражен",
year = "2013",
abstract = "У раду се разматрају основне поставке антропологије светог Иринеја Лионског. Једно од кључних карактеристика Иринејеве антропологије је учење да је човек створен од Бога као νήπιος (= мало дете, одојче). Свети Иринеј говори о првом човеку да је у почетку створен као мало дете, па му је због тога било предназначено да узраста, напредује и усавршава се, све док не узрасте и достигне у зрелог и 'савршеног човека у мери раста пуноће Христове'. Човек је створено биће, које се разликује од свих других бића по томе што је створен по 'икони и подобију' Божјем. Та 'икона' Божја, по којој је човек створен, јесте сам оваплоћени Логос Божји. Прави и потпуни смисао тога, да је човек створење по икони Божјој, открива се и пројављује тек након што је Логос и Син Божји Сам узео тело и постао човек. Христос оваплоћени Логос јесте Архетип и нестворени Прволик човека, који истински пројављује динамички садржај израза 'по икони Божјој'. И на крају, потребно је истаћи да Дух Свети у антропологији Иринеја Лионског заузима посебно место. Потпуни и савршени човек, по светом Иринеју јесте човек Духа Светога. Јер Дух Свети, по епископу Лионском, човека обнавља Богу и на прави начин све људе узводи Богу., The paper discusses the basic assumptions of an anthropology of St. Irenaeus of Lyons. One of the key features of the anthropology Irenaeus taught was that the man was created by God as νήπιος (= small child, infant). St. Irenaeus indeed rightly speaks of the first man as he was initially created as a little child, and therefore he was indicated to grow, ascend and improve until he elevates and reaches 'the perfect Man, fully mature with the fullness of Christ'. In such an understanding and comprehension of the man by the bishop of Lyons exists a real Orthodox Christian anthropology dynamism. Such Christian anthropology certainly leaves the space for teaching, upbringing, elevating, promotion and building of the man, or in short, for his gradual improvement in communion with God. Man is creature that is different from all other beings as he was created according to the image and likeness of God. But the Image of God by which the man has been created is himself the incarnate Word of God. The true and full meaning of the man as a creature made by the Image of God reveals and manifests just and only after the Logos - Son of God, took a body and became man. Christ - the incarnate Logos thus becomes uncreated prototype and archetype that manifests the true expression of dynamic content by the Image of God. That is why the Word and Son of God appeared in the flesh like a man to make a picture or an icon similar to Himself and thus convenient. And finally, it should be underlined that the Holy Spirit in the anthropology of St. Irenaeus of Lyons has a special place, simply because it is impossible to imagine a real and true man that would not possess the Holy Spirit. The complete and the perfect man, by St. Irenaeus, is the man of the Holy Spirit. That is because the Holy Spirit, by the bishop of Lyons, restores a man to God and, in the right way, leads the people to God.",
publisher = "Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд",
journal = "Богословље",
title = "Савршени човек - човек Духа Светог по Светом Иринеју Лионском, Perfect Human: Human of the Holy Spirit According to Irenaeus of Lyons",
pages = "222-205",
number = "1",
volume = "72",
url = "conv_63, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_102"
}

Перић, Д.. (2013). Савршени човек - човек Духа Светог по Светом Иринеју Лионском. in Богословље
Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд., 72(1), 205-222.
conv_63

Перић Д. Савршени човек - човек Духа Светог по Светом Иринеју Лионском. in Богословље. 2013;72(1):205-222.
conv_63 .

Перић, Дражен, "Савршени човек - човек Духа Светог по Светом Иринеју Лионском" in Богословље, 72, no. 1 (2013):205-222,
conv_63 .

TY  - JOUR
AU  - Перић, Дражен
PY  - 2013
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/115
AB  - У раду се разматрају основне поставке теолошке антропологије Светог апостола Павла, у вези са значењем теолошко-антрополошких појмова 'καινός άνθρωπος" и "ό εσχατος Αδάμ". Први појам "καινός άνθρωπος" (нови човек) не подразумева само нешто "ново" у односу на оно пређашње "старо", већ, пре свега, представља нешто "коначно", нешто што припада крајњем тренутку развоја и усавршавања. Другачије речено, израз "καινός" изгледа да има све време једну есхатолошку конотацију. Појам "καινός άνθρωπος" зацело има једно дубље и свеобухватније значење у смислу новог, потпуног, довршеног, завршеног, коначног, савршеног и есхатолошког човека. Други појам "ό εσχατος Αδάμ" представља Последњег, Есхатолошког и Другог Адама, који је Господ са Небеса, Сам Господ Исус Христос - Нови и Савршени Човек. Оба израза у антропологији Светог апостола Павла имају превасходно христолошко-есхатолошки карактер.
AB  - This paper discusses the basic principles of theological anthropology of St. Paul in regard to the meaning of theological and anthropological concepts of 'καινός άνθρωπος" and "ό έσχατος Άδάμ". The first term "καινός άνθρωπος" (new man) does not just consider something "new" compared to previous "old", but above all, it represents something "final", something that belongs to the final moment of development and perfecting. In other words, the term "καινός" seems to have all the time an eschatological connotation. The term "καινός άνθρωπος" certainly has a deeper and more comprehensive meaning in terms of a new, complete, finished, completed, final, perfect and eschatological man. The second term, "ό έσχατος Άδάμ", represents the Last, the Eschatological and Second Adam that is the Lord from heaven, the Lord Jesus Christ Himself - New and Perfect Man. The both terms in the anthropology of St. Paul have primarily christological - eschatological character.
PB  - Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд
T2  - Богословље
T1  - Есхатолошке димензије антрополошких појмова код Светог Апостола Павла
T1  - Eschatslsgical Dimensions of Anthropological Terms in St. Paul the Apostle
EP  - 197
IS  - 2
SP  - 182
VL  - 72
UR  - conv_75
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_115
ER  - 

@article{
author = "Перић, Дражен",
year = "2013",
abstract = "У раду се разматрају основне поставке теолошке антропологије Светог апостола Павла, у вези са значењем теолошко-антрополошких појмова 'καινός άνθρωπος" и "ό εσχατος Αδάμ". Први појам "καινός άνθρωπος" (нови човек) не подразумева само нешто "ново" у односу на оно пређашње "старо", већ, пре свега, представља нешто "коначно", нешто што припада крајњем тренутку развоја и усавршавања. Другачије речено, израз "καινός" изгледа да има све време једну есхатолошку конотацију. Појам "καινός άνθρωπος" зацело има једно дубље и свеобухватније значење у смислу новог, потпуног, довршеног, завршеног, коначног, савршеног и есхатолошког човека. Други појам "ό εσχατος Αδάμ" представља Последњег, Есхатолошког и Другог Адама, који је Господ са Небеса, Сам Господ Исус Христос - Нови и Савршени Човек. Оба израза у антропологији Светог апостола Павла имају превасходно христолошко-есхатолошки карактер., This paper discusses the basic principles of theological anthropology of St. Paul in regard to the meaning of theological and anthropological concepts of 'καινός άνθρωπος" and "ό έσχατος Άδάμ". The first term "καινός άνθρωπος" (new man) does not just consider something "new" compared to previous "old", but above all, it represents something "final", something that belongs to the final moment of development and perfecting. In other words, the term "καινός" seems to have all the time an eschatological connotation. The term "καινός άνθρωπος" certainly has a deeper and more comprehensive meaning in terms of a new, complete, finished, completed, final, perfect and eschatological man. The second term, "ό έσχατος Άδάμ", represents the Last, the Eschatological and Second Adam that is the Lord from heaven, the Lord Jesus Christ Himself - New and Perfect Man. The both terms in the anthropology of St. Paul have primarily christological - eschatological character.",
publisher = "Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд",
journal = "Богословље",
title = "Есхатолошке димензије антрополошких појмова код Светог Апостола Павла, Eschatslsgical Dimensions of Anthropological Terms in St. Paul the Apostle",
pages = "197-182",
number = "2",
volume = "72",
url = "conv_75, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_115"
}

Перић, Д.. (2013). Есхатолошке димензије антрополошких појмова код Светог Апостола Павла. in Богословље
Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд., 72(2), 182-197.
conv_75

Перић Д. Есхатолошке димензије антрополошких појмова код Светог Апостола Павла. in Богословље. 2013;72(2):182-197.
conv_75 .

Перић, Дражен, "Есхатолошке димензије антрополошких појмова код Светог Апостола Павла" in Богословље, 72, no. 2 (2013):182-197,
conv_75 .