@phdthesis{
author = "Чаировић, Ивица",
year = "2016",
abstract = "Опис стања Цркве у Енглеској у VIII веку са свим богословско-историјским импликацијама односа са Римом и Франачком државом почиње свеобухватном анализом стања у Цркви у Енглеској у поменутом временском раздобљу (истражује се стварање епархијâ, опис живота и деловања црквених првојерарахâ и англо-саксонских мисионарâ, затим је описан развој и утицаји на вероисповедање, које је било у употреби у Цркви на Британском острву, као и богословска достигнућа из области канонског права, и англо-саксонско монаштво). Када је све то објашњено, дошло се до закључка да је нераскидиви однос са континентом био неминован, тако да је тема постала веома комплексна, јер се наметнула корелативност са Римом и са оближњим народима са континенталног дела Западне Европе. Наиме, после описа стања у Цркви, у раду су инициране хипотезе да су англо-саксонски мисионари утврдили свој етос у хришћанској вери римске праксе, који су пренели паганским народима и франачким владарима, па су зато били у добрим односима са папом. Ограничење теме на англо-саксонска племена на Британском острву лежи у чињеници да су се представници германских племенâ – сада, хришћани – са Острва, после неколико векова, вратили у паганску прапостојбину, где су започели да проповедају Јеванђеље међу многобожачком браћом – Германима, тако да су заокружили етнички и демографски круг, сада прожет новим идејама, како на пољу вере и културе, а оно и на пољу политике и друштва. Тај својеврсни историјски циклус који су направили Англо-саксонци утицао је на европску цивилизацију и утро је нов и јединствен правац скоро свим историјским феноменима и променама у каснијем раздобљу у Европи. Процес који су реализовали Карло Велики, Бонифације и његови следбеници, не као некад војном силом, већ сада и помоћу беседа и политичких утицаја, променио је судбину Западне Европе раног средњег века и донео нови ренесансни талас, 5 који је запљуснуо све европске пределе римског утицаја. Зато је анализа стања у Цркви у Енглеској у ВИИИ веку била неопходна како би се тумачиле, и коначно ставиле у исту раван, све богословско-историјске промене у том периоду у Западној Европи. У овом контексту наметнула су се хипотетичка питања: ко је заједнички именилац у том процесу, да ли је то личност, народ или појава (историјски феномен), или све наведно? Закључак истраживања јесте да је то била личност или више њих из истог – англо-саксонског – народа (Вилфрид, Вилиброрд, Бонифације и Лул) која је, односно које су, узроковале један или неколико историјских феномена (успостављање епископоцентричне структуре у Цркви у Енглеској са свим појавама које имплицирају нов приступ вери, моралу, канонским оквирима у Цркви и вероисповедању; англо-саксонски мисионарски труд међу паганским племенима; успостављање добрих веза са папама у Риму; богословско-дисциплинске реформе у Цркви у Франачкој; стварање нове теологије увођењем филиоквистичких назнака у вероисповедање; те – на крају – и стварање услова за појаву каролиншке ренесансе) који су утицали на каснију историју хришћанске Цркве на тлу Западне Европе. Користећи историјски метод истраживања испуњен је циљ и одговорено је на задатке истраживања на дату тему, са нагласком на новоизречена достигнућа у оквиру перманентног дијалога између Истока и Запада. Проучавајући Цркву у Западној Европи у раном средњем веку, узети су у обзир историјски извори, али и модерни погледи на друштво унутар којег се Црква развијала од мисионарске, до јерархијско уређене, богочовечанске, организације, са свим могућим утицајима, тако да су анализирани сви домети истраживача из периода XIX века, XX и – посебно – XXI века. Пошто је рад усмерен на развој и објашњење историјских феномена на Западу Европе изостало је подробније истраживање о односима и везама са Истоком. Бављење изабраном темом било је комплексно и вишеслојно, али је подробном анализом и методолошким поставкама – у оквиру српске богословске и историјске науке – истакнут нов приступ у расветљавању односа Енглеска – Рим – Франачка држава у контексту вероисповедања (филоквистичке тежње), мисионарења (рефлектовање римске праксе по целој Западној Европи), и стварање новог менталитета на западноевропском тлу у средњем веку (германизација и развој папског примата)., Description of the situation in the Church in England in the 8th century with all the theological and historical implications of relationships with Rome and the Frankish Empire began with a comprehensive analysis of the situation in the Church in England in the mentioned period (exploring the creation of dioceses, description of the life and activity of the Church hierarchs and Anglo-Saxon missionaries in the Western Europe, and description of the development and impacts on the Creed, that was used in the Church in the British Isles, as well as theological developments in the field of canon law and the Anglo-Saxon monasticism). After all, it can be concluded that the relationship with the Continent was inseparable. Correlation with Rome and with the nearby nations from the continental Western Europe has also become an integral part of the study. In fact, after describing the state of the Church, the hypothesis were initiated in the study: the Anglo-Saxon missionaries brought their Christian ethos that carried Roman practice among the pagan peoples and Frankish rulers, so they established a good realtions with the Pope in Rome. Limitation on the Anglo-Saxon tribes from the British Isles was inevitable because of the fact that representatives of the Germanic tribes – now Christians – from England, after a few centuries, back to pagan homeland, where they preached the Gospel. So, they rounded up ethnic and demographic circle, but now imbued with new ideas, both in the field of religion and culture, as well in the field of politics and society. This kind of historical and ethnical cycle that have made the Anglo-Saxons had an impact on European civilization and paved a new and unique direction of almost all historical phenomena and changes in the later period in Western Europe. The process that was implemented by Charlemagne, Boniface and his followers, not only by the sword, but now by homilies and political influence (which is reflected in the route Rome-Frankish Empire), changed the fate of Western Europe in Early Middle Ages and brought a new wave that swept all European parts of the Roman influence. Therefore, the analysis of the situation in the Church in England in the 8th century was necessary to interpret, and finally put on the same level together with all 8 the theological and historical changes in that period in Western Europe. In this context, one can ask a hypothetical questions: who is this common denominator, whether it's one person, nation or historical phenomenon, or all of the above-mentioned? The conclusion of the study was that it was one person or more of the same – Anglo-Saxon – nation (Wilfrid, Wilibrord, Boniface and Lull) which is, or are, caused one or several historical phenomena (establishing structures of dioceses in the Church of England with all phenomena which imply a new approach to religion, morality, and also the canonical framework of the Church; Anglo-Saxon missionary effort among the heathen tribes established good relations with the Pope in Rome in 8th century; theological-disciplinary reforms in the Church in Frankish Empire; creating a new theology with filioque indication in the Creed; and finally, creating conditions for the Carolingian Renaissance). Using the historical method of research, the author focused the newly achievements in the context of ongoing dialogue between East and West. Studying the Church in Western Europe in the Early Middle Ages were established by the historical sources, but also modern views on the Anglo-Saxon society in which the Church developed from a missionary to hierarchical institution. Since the study was focuses on the development and explanation of historical phenomena in the Western Europe, it has omitted the detailed research on the relationships and connections with the East. Dealing with the chosen topic was complex and multilayered process, but thorough analysis and methodological assumptions – within the Serbian historical and theological scientific framework – it highlighted a new approach to shed light on the relationship England-Rome-Frankish Empire in the context of theology (tendencies of theological teaching about filioque), missionary (reflecting the Roman practice throughout Western Europe), and the creation of a new mentality in the Western European in the Middle Ages (Germanisation and development of Papal primacy).",
publisher = "Универзитет у Београду, Православни богословски факултет",
title = "Црква у Енглеској у VIII веку - богословско-историјске импликације односа са Римом и Франачком државом, Church in England in 8th century - Theological and Historical Implications of the Relationship With Rome and Frankish Empire",
url = "t-2470, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_10"
}
