TY  - JOUR
AU  - Фемић Касапис, Јелена
AU  - Јовановић, Здравко
PY  - 2024
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/311
AB  - Суштина процеса усиновљења (υἱοθεσία) је измештање из сплета односа који су творили стари идентитет и улазак у нови сплет односа, у нови живот, који  дарује  нови  идентитет.  Појам  има  снажан  асоцијативни  потенцијал јерупечатљиво осликава нови живот који је хришћанима дарован у заједници Цркве, као и неопходност  да  се  верa примарно  изражава  у  односу на иницијатора усвојитељног процеса, на Оца Христовог. Иако се може препознати сродност са другим Павловим сотириолошким метафорама, појам „усиновљење“ је специфичан јер истиче бројне нове аспекте спасења. Примери који то најбоље илуструју су наглашавање есхатолошке димензије,  преображења  човековог  телесног  постојања,  космолошког  контекста метафоре, човековог посредништва између творевине и Бога, као и значаја човекове слободе  и  светотајинскoг  контекста  спасења.  Дијахронијски  континуитет  идеје усиновљења  као  идентитетског  појма  који  показује  сотириолошки  аспекат  кроз повезаност божанског и људског елемента сеже до митолошких времена.
AB  - The essence of the adoption(υἱοθεσία)process is displacement from the complex of relationships that formed the man’s old identity and entering into a new complex of relationships, into a new life, which gives a new identity. The term has a strong associativepotential because it impressively depicts the new life that is given to Christians in the community of the Church, as well as the necessity that faith is primarily expressed in relation to the initiator of the adoption process, the Father of Christ. Although affinities with Paul's other soteriological metaphors can be  recognized,  the  term  “adoption”  is  specific  because  it  highlights  many  new  aspects  of salvation. Examples that best illustrate this are the emphasis on the eschatological dimension, the transformation of man's bodily existence, the cosmological context of the metaphor, man's mediation  between  creation  and  God,  as  well  as  the  importance  of  man's  freedom  and  the sacramental context of salvation.The relationship between the divine and the human element in the act and action of adoption has been confirmed in the world, in creation, in distant times of human  history,  too.  The  term  thus  records  a  diachronic  existence.  Adoption  existed „at that time“. The idea of adoption is a fundamental identity-making concept in that, since antiquity, it combines the divine and human elements, mutatis mutandis, with a soteriological aspect.
PB  - Центар за црквене студије, Ниш
T2  - Црквене студије
T1  - „Усиновљење” (υἱοθεσία) извори, контекст и импликације Павлове сотириолошке метафоре
T1  - “Adoption” (υἱοθεσία) Sources, Context and Implications of Paul's Soteriological Metaphor
EP  - 65
IS  - 21
SP  - 53
VL  - 21
DO  - 10.18485/ccs_cs.2024.21.21.3
UR  - conv_5032
ER  - 

@article{
author = "Фемић Касапис, Јелена and Јовановић, Здравко",
year = "2024",
abstract = "Суштина процеса усиновљења (υἱοθεσία) је измештање из сплета односа који су творили стари идентитет и улазак у нови сплет односа, у нови живот, који  дарује  нови  идентитет.  Појам  има  снажан  асоцијативни  потенцијал јерупечатљиво осликава нови живот који је хришћанима дарован у заједници Цркве, као и неопходност  да  се  верa примарно  изражава  у  односу на иницијатора усвојитељног процеса, на Оца Христовог. Иако се може препознати сродност са другим Павловим сотириолошким метафорама, појам „усиновљење“ је специфичан јер истиче бројне нове аспекте спасења. Примери који то најбоље илуструју су наглашавање есхатолошке димензије,  преображења  човековог  телесног  постојања,  космолошког  контекста метафоре, човековог посредништва између творевине и Бога, као и значаја човекове слободе  и  светотајинскoг  контекста  спасења.  Дијахронијски  континуитет  идеје усиновљења  као  идентитетског  појма  који  показује  сотириолошки  аспекат  кроз повезаност божанског и људског елемента сеже до митолошких времена., The essence of the adoption(υἱοθεσία)process is displacement from the complex of relationships that formed the man’s old identity and entering into a new complex of relationships, into a new life, which gives a new identity. The term has a strong associativepotential because it impressively depicts the new life that is given to Christians in the community of the Church, as well as the necessity that faith is primarily expressed in relation to the initiator of the adoption process, the Father of Christ. Although affinities with Paul's other soteriological metaphors can be  recognized,  the  term  “adoption”  is  specific  because  it  highlights  many  new  aspects  of salvation. Examples that best illustrate this are the emphasis on the eschatological dimension, the transformation of man's bodily existence, the cosmological context of the metaphor, man's mediation  between  creation  and  God,  as  well  as  the  importance  of  man's  freedom  and  the sacramental context of salvation.The relationship between the divine and the human element in the act and action of adoption has been confirmed in the world, in creation, in distant times of human  history,  too.  The  term  thus  records  a  diachronic  existence.  Adoption  existed „at that time“. The idea of adoption is a fundamental identity-making concept in that, since antiquity, it combines the divine and human elements, mutatis mutandis, with a soteriological aspect.",
publisher = "Центар за црквене студије, Ниш",
journal = "Црквене студије",
title = "„Усиновљење” (υἱοθεσία) извори, контекст и импликације Павлове сотириолошке метафоре, “Adoption” (υἱοθεσία) Sources, Context and Implications of Paul's Soteriological Metaphor",
pages = "65-53",
number = "21",
volume = "21",
doi = "10.18485/ccs_cs.2024.21.21.3",
url = "conv_5032"
}

Фемић Касапис, Ј.,& Јовановић, З.. (2024). „Усиновљење” (υἱοθεσία) извори, контекст и импликације Павлове сотириолошке метафоре. in Црквене студије
Центар за црквене студије, Ниш., 21(21), 53-65.
https://doi.org/10.18485/ccs_cs.2024.21.21.3
conv_5032

Фемић Касапис Ј, Јовановић З. „Усиновљење” (υἱοθεσία) извори, контекст и импликације Павлове сотириолошке метафоре. in Црквене студије. 2024;21(21):53-65.
doi:10.18485/ccs_cs.2024.21.21.3
conv_5032 .

Фемић Касапис, Јелена, Јовановић, Здравко, "„Усиновљење” (υἱοθεσία) извори, контекст и импликације Павлове сотириолошке метафоре" in Црквене студије, 21, no. 21 (2024):53-65,
https://doi.org/10.18485/ccs_cs.2024.21.21.3 .,
conv_5032 .

TY  - JOUR
AU  - Фемић Касапис, Јелена Б.
PY  - 2019
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/215
AB  - Основни циљ рада представља унапређење наставе старогрчког језика кроз побољшање студијских програма. Окосницу рада чини анализа постојећих студијских програма старогрчког језика за студенте Православног богословског факултета Универзитета у Београду, будуће вероучитеље, истицањем значаја познавања теолошке терминологије. Одабрани пример представља термин икона (гр. еἰцώн [икóн] - "лик"). При филолошкој анализи примењују се дескриптивна, историјско-компаративна и контрастивна метода, уз неопходну методу семантичке анализе, ради расветљавања идејног садржаја термина. Један закључак показује да познавање терминолошких парадигми грчког језика код студената побуђује и развија стваралачку моћ повезивања и схватања свеобухватности идејâ које новозаветна мисао доноси, а које су позвани да пренесу ученицима. Други закључак показује како језичка анализа и разумевање новозаветних поглавља на језику оригинала ствара изузетно важан осећај блискости са језичким изразом из времена сâмога Господа Исуса Христа и апостолâ. Дакле, рад треба да покаже вишеструку важност и значај познавања језика теолошке струке за стручну оспособљеност вероучитељâ, како би, кроз унапређење студијских програма старогрчког језика струке, будући вероучитељи, с једне стране, премостили сопствену временску удаљеност од изворника, а, са друге стране, стекли увид у пун лик и изворно зрачење хришћанских порука које су позвани да преносе младим нараштајима.
AB  - The main goal of the paper is to improve the teaching of the Ancient Greek Language through the improvement of the core course syllabuses. The paper focuses on an analysis of the existing syllabuses for the Ancient Greek Language for students of the Faculty of Orthodox Theology of the University of Belgrade, future teachers of theology, by emphasizing the importance of knowing theological terminology. The selected example is the term "ikona" (gr. eἰcώn [ikón] - "image"). Descriptive, historical-comparative and contrastive methods were used in our philological analysis, including the necessary method of semantic analysis, in order to clarify the conceptual content of the term. The first hypothesis, based on the author's experience in teaching Ancient Greek, is that the knowledge of terminological paradigms of the Greek language stimulates and develops students' creative power to make correlations and to understand the comprehensiveness of the ideas contained in the New Testament, the ideas that one day they will have to convey to their own students. The second hypothesis is that language analysis and understanding the chapters of the New Testament in its original language create a very important feeling of closeness and familiarity with the language expression of the time of Our Lord Jesus Christ and his apostles. The paper aims to demonstrate the importance and significance of knowing professional theological language and terminology in Ancient Greek for developing theology students' professional competencies. By improving the Ancient Greek course syllabus, future theology teachers would not only bridge the time distance between them and the original source, but would also gain a deeper insight into the comprehensive content and original meaning of Christian messages that they will convey to future young generations one day.
PB  - Универзитет у Београду - Учитељски факултет, Београд
T2  - Иновације у настави - часопис за савремену наставу
T1  - Старогрчки као језик струке у образовању вероучитеља
T1  - Ancient Greek as a Language for Specific Purposes in Education of Teachers of Theology
EP  - 66
IS  - 2
SP  - 57
VL  - 32
DO  - 10.5937/inovacije1902057F
UR  - conv_118
ER  - 

@article{
author = "Фемић Касапис, Јелена Б.",
year = "2019",
abstract = "Основни циљ рада представља унапређење наставе старогрчког језика кроз побољшање студијских програма. Окосницу рада чини анализа постојећих студијских програма старогрчког језика за студенте Православног богословског факултета Универзитета у Београду, будуће вероучитеље, истицањем значаја познавања теолошке терминологије. Одабрани пример представља термин икона (гр. еἰцώн [икóн] - "лик"). При филолошкој анализи примењују се дескриптивна, историјско-компаративна и контрастивна метода, уз неопходну методу семантичке анализе, ради расветљавања идејног садржаја термина. Један закључак показује да познавање терминолошких парадигми грчког језика код студената побуђује и развија стваралачку моћ повезивања и схватања свеобухватности идејâ које новозаветна мисао доноси, а које су позвани да пренесу ученицима. Други закључак показује како језичка анализа и разумевање новозаветних поглавља на језику оригинала ствара изузетно важан осећај блискости са језичким изразом из времена сâмога Господа Исуса Христа и апостолâ. Дакле, рад треба да покаже вишеструку важност и значај познавања језика теолошке струке за стручну оспособљеност вероучитељâ, како би, кроз унапређење студијских програма старогрчког језика струке, будући вероучитељи, с једне стране, премостили сопствену временску удаљеност од изворника, а, са друге стране, стекли увид у пун лик и изворно зрачење хришћанских порука које су позвани да преносе младим нараштајима., The main goal of the paper is to improve the teaching of the Ancient Greek Language through the improvement of the core course syllabuses. The paper focuses on an analysis of the existing syllabuses for the Ancient Greek Language for students of the Faculty of Orthodox Theology of the University of Belgrade, future teachers of theology, by emphasizing the importance of knowing theological terminology. The selected example is the term "ikona" (gr. eἰcώn [ikón] - "image"). Descriptive, historical-comparative and contrastive methods were used in our philological analysis, including the necessary method of semantic analysis, in order to clarify the conceptual content of the term. The first hypothesis, based on the author's experience in teaching Ancient Greek, is that the knowledge of terminological paradigms of the Greek language stimulates and develops students' creative power to make correlations and to understand the comprehensiveness of the ideas contained in the New Testament, the ideas that one day they will have to convey to their own students. The second hypothesis is that language analysis and understanding the chapters of the New Testament in its original language create a very important feeling of closeness and familiarity with the language expression of the time of Our Lord Jesus Christ and his apostles. The paper aims to demonstrate the importance and significance of knowing professional theological language and terminology in Ancient Greek for developing theology students' professional competencies. By improving the Ancient Greek course syllabus, future theology teachers would not only bridge the time distance between them and the original source, but would also gain a deeper insight into the comprehensive content and original meaning of Christian messages that they will convey to future young generations one day.",
publisher = "Универзитет у Београду - Учитељски факултет, Београд",
journal = "Иновације у настави - часопис за савремену наставу",
title = "Старогрчки као језик струке у образовању вероучитеља, Ancient Greek as a Language for Specific Purposes in Education of Teachers of Theology",
pages = "66-57",
number = "2",
volume = "32",
doi = "10.5937/inovacije1902057F",
url = "conv_118"
}

Фемић Касапис, Ј. Б.. (2019). Старогрчки као језик струке у образовању вероучитеља. in Иновације у настави - часопис за савремену наставу
Универзитет у Београду - Учитељски факултет, Београд., 32(2), 57-66.
https://doi.org/10.5937/inovacije1902057F
conv_118

Фемић Касапис ЈБ. Старогрчки као језик струке у образовању вероучитеља. in Иновације у настави - часопис за савремену наставу. 2019;32(2):57-66.
doi:10.5937/inovacije1902057F
conv_118 .

Фемић Касапис, Јелена Б., "Старогрчки као језик струке у образовању вероучитеља" in Иновације у настави - часопис за савремену наставу, 32, no. 2 (2019):57-66,
https://doi.org/10.5937/inovacije1902057F .,
conv_118 .

TY  - JOUR
AU  - Ἑλένη Φέμιτς-Κασάπη
PY  - 2015
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/147
AB  - Εἰς τὴν παρούσαν ἐργασίαν ἐκτίθενται ἐνδεικτικὰ χωρία τοῦ ὅρου μύστης, ἔτσι ὅπως εἶχε διαμορφωθεῖ ἡ χρήση του καὶ oἱ σημασιολογικὲς ἀποχρώσεις ποὺ λαμβάνει σὲ χωρία ἀρχαίων συγγραφέων. Παρουσιάζονται ἕξι χωρία, τὰ ὁποῖα ἀποδεικνύουν ὅτι ὁ μύστης ἦταν μέτοχος καὶ πλῆρες μέλος τῶν μυστηριακῶν λατρειῶν, ὄχι μόνο τῶν Μυστηρίων, ἀλλὰ καὶ τῶν ὀργίων. Κάθε χωρίο ἀκολουθείται ἀπὸ μετάφραση σὲ μία ἀπὸ τὶς σύγχρονες γλῶσσες. Ἀπὸ τὸ χωρίο τοῦ Ἀριστοφάνη προκύπτει ὅτι ὁ ὅρος ἀρχικὰ εἶχε διατυπωθεῖ ὡς ἐπίθετο καὶ ὄχι ὡς οὐσιαστικό. Ὡς τέτοιο μέρος τοῦ λόγου, λειτουργεῖ καὶ ὡς προσωνυμία (ἐπωνυμία) τῶν ἀρχαίων θεοτήτων. Παρ΄ὅλο ποὺ ἡ σημασιολογία του δείχνει νοηματικὴ διαφάνεια, ἡ ἐτυμολογία τοῦ ὅρου παραμένει ἀνεπαρκῶς προσδιορισμένη. Στὰ ἐτυμολογικὰ λεξικὰ δὲν ἀποτελεῖ ξεχωριστὸ λῆμμα, ἀλλὰ συγκαταλέγεται στὰ ὀνοματικὰ παράγωγα τοῦ ῥήματος μύω.
AB  - This paper presents indicative quotations of the term mystes. They are taken from the texts of ancient writers, focusing on the way its use and its semasiological aspects were formed. Six ex cerpts are selected to assess the fact that mystes was an active participant and a full member of the an cient Mystery cults, not only of the Mysteries, but of the Orgies, too. Most quotations are followed by their interpretation in English or French. Aristophanes’ fragment leads to conclusion that initially the term was introduced and formulated rather as an adjective, than as a noun. As such, it serves as a name, title, or cognomen, referring to ancient deities. Although its semasiology indicates rather intel ligible transparency, its etymology remains insufficiently determined. In etymological dictionaries it is not presented as a separate lemma, but is assumed to be a noun derivative of a verb, thus present ed s.v. μύω [myo].
PB  - Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд
T2  - Philotheos
T1  - Ὁ ὅρος μύστης στὴν προχριστιανική του χρήση
T1  - The Term mystes [μύστης] in its Pre-Christian Use
EP  - 39
SP  - 32
VL  - 15
DO  - 10.5840/philotheos2015154
UR  - conv_5078
ER  - 

@article{
author = "Ἑλένη Φέμιτς-Κασάπη",
year = "2015",
abstract = "Εἰς τὴν παρούσαν ἐργασίαν ἐκτίθενται ἐνδεικτικὰ χωρία τοῦ ὅρου μύστης, ἔτσι ὅπως εἶχε διαμορφωθεῖ ἡ χρήση του καὶ oἱ σημασιολογικὲς ἀποχρώσεις ποὺ λαμβάνει σὲ χωρία ἀρχαίων συγγραφέων. Παρουσιάζονται ἕξι χωρία, τὰ ὁποῖα ἀποδεικνύουν ὅτι ὁ μύστης ἦταν μέτοχος καὶ πλῆρες μέλος τῶν μυστηριακῶν λατρειῶν, ὄχι μόνο τῶν Μυστηρίων, ἀλλὰ καὶ τῶν ὀργίων. Κάθε χωρίο ἀκολουθείται ἀπὸ μετάφραση σὲ μία ἀπὸ τὶς σύγχρονες γλῶσσες. Ἀπὸ τὸ χωρίο τοῦ Ἀριστοφάνη προκύπτει ὅτι ὁ ὅρος ἀρχικὰ εἶχε διατυπωθεῖ ὡς ἐπίθετο καὶ ὄχι ὡς οὐσιαστικό. Ὡς τέτοιο μέρος τοῦ λόγου, λειτουργεῖ καὶ ὡς προσωνυμία (ἐπωνυμία) τῶν ἀρχαίων θεοτήτων. Παρ΄ὅλο ποὺ ἡ σημασιολογία του δείχνει νοηματικὴ διαφάνεια, ἡ ἐτυμολογία τοῦ ὅρου παραμένει ἀνεπαρκῶς προσδιορισμένη. Στὰ ἐτυμολογικὰ λεξικὰ δὲν ἀποτελεῖ ξεχωριστὸ λῆμμα, ἀλλὰ συγκαταλέγεται στὰ ὀνοματικὰ παράγωγα τοῦ ῥήματος μύω., This paper presents indicative quotations of the term mystes. They are taken from the texts of ancient writers, focusing on the way its use and its semasiological aspects were formed. Six ex cerpts are selected to assess the fact that mystes was an active participant and a full member of the an cient Mystery cults, not only of the Mysteries, but of the Orgies, too. Most quotations are followed by their interpretation in English or French. Aristophanes’ fragment leads to conclusion that initially the term was introduced and formulated rather as an adjective, than as a noun. As such, it serves as a name, title, or cognomen, referring to ancient deities. Although its semasiology indicates rather intel ligible transparency, its etymology remains insufficiently determined. In etymological dictionaries it is not presented as a separate lemma, but is assumed to be a noun derivative of a verb, thus present ed s.v. μύω [myo].",
publisher = "Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд",
journal = "Philotheos",
title = "Ὁ ὅρος μύστης στὴν προχριστιανική του χρήση, The Term mystes [μύστης] in its Pre-Christian Use",
pages = "39-32",
volume = "15",
doi = "10.5840/philotheos2015154",
url = "conv_5078"
}

Ἑλένη Φέμιτς-Κασάπη. (2015). Ὁ ὅρος μύστης στὴν προχριστιανική του χρήση. in Philotheos
Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд., 15, 32-39.
https://doi.org/10.5840/philotheos2015154
conv_5078

Ἑλένη Φέμιτς-Κασάπη. Ὁ ὅρος μύστης στὴν προχριστιανική του χρήση. in Philotheos. 2015;15:32-39.
doi:10.5840/philotheos2015154
conv_5078 .

Ἑλένη Φέμιτς-Κασάπη, "Ὁ ὅρος μύστης στὴν προχριστιανική του χρήση" in Philotheos, 15 (2015):32-39,
https://doi.org/10.5840/philotheos2015154 .,
conv_5078 .

TY  - JOUR
AU  - Фемић Касапис, Јелена
PY  - 2015
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/143
AB  - Дохришћански грчки свет у свом историјско-религијском миљеу бележи две категорије обреда - јавне и тајне култове који су се вршили у част божанстава. Радни предложак овог рада чини тајни култ, мистеријски обред описан термином τελετή. На осамнаест одељака-потврда античких писаца и петнаест хришћанских спроведена је филолошка, историјско-семантичка анализа употребе ове речи. У антици она означава обред уопште, обредну службу као и службу мањег вида, аналоге молебана и јелеосвећења, свечани чин освећења простора, с нагласком на свештеним радњама сопственог темпа и ритма. Остала значења су јој верски празник, свечаности, свештени чин, оффициум. Рад ће показати да су се ова значења готово сва пренела и у хришћанску писану реч, где по преимућству термин очитује свете тајне крштења, миропомазања, причешћа, као и освештања масла.
AB  - Ο προχριστιανικός ελληνικός κόσμος στο ιστορικο-θρησκευτικό πλαίσιό του γνώρισε δύο κατηγορίες λατρειών - δημόσιες και μυστηριακές λατρείες, προσφερόμενες εις τιμήν των αρχαίων θεοτήτων. Σε αυτό το άρθρο εξετάζο­νται οι μυστηριακές λατρείες, έτσι όπως αυτές έχουν περιγραφεί και ερμηνευτεί με τον όρο «τελετή». Σε δεκαοκτώ χωρία Αρχαίων και δεκαπέντε Χριστιανών συγγραφέων, ο όρος παρουσιάζεται και αναλύεται από φιλολογική πλευρά και εξηγείται η διαδρομή της σημασιολογικής του χρήσεως. Προκύπτει ότι στην αρχαιότητα ο όρος δήλωνε τη λατρεία ως γενικό φαινόμενο με έμφαση στην πράξη της μυήσεως, έπειτα τη λατρευτική ιερουργία και σχετικά με αυτήν συ­γκεκριμένες ακολουθίες - τα ανάλογα των Ακάθιστων Υμνων και Αγιασμών (ελαίου και χώρου). Παντού τονίζονται ιεροτελεστικές πράξεις με ιδιοσύστατο σκοπό και ρυθμό. Ο όρος επίσης αποδίδει τη σημασία της θρησκευτικής εορτής (εορτασμούς), πανήγυρης και πανηγυρισμού, θρησκευτικών εκδηλώσεων, αλλά και της ιεροσύνης. Αυτό το άρθρο θα δείξει πως σχεδόν όλες αυτές οι σημασιο­λογικές παραλλαγές έχουν απορροφηθεί και από τον χριστιανικό γραπτό λόγο, όπου όμως ο όρος κατεξοχήν υποδεικνύει τις τελετές των Αγίων Μυστηρίων, δη­λαδή Βαπτίσματος, Χρίσματος, Θείας Μεταλήψεως, όπως και Αγιασμού Μύρου.
PB  - Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац
T2  - Саборност
T1  - Термин τελετή у грчким изворима обредног садржаја
T1  - Ο όρος «τελετή» στις ελληνικές γραπτές πηγές λατρευτικού περιεχόμενου
T1  - The notion τελετή in the Greek ritual sources
EP  - 163
IS  - 9
SP  - 145
DO  - 10.5937/sabornost9-9776
UR  - conv_190
ER  - 

@article{
author = "Фемић Касапис, Јелена",
year = "2015",
abstract = "Дохришћански грчки свет у свом историјско-религијском миљеу бележи две категорије обреда - јавне и тајне култове који су се вршили у част божанстава. Радни предложак овог рада чини тајни култ, мистеријски обред описан термином τελετή. На осамнаест одељака-потврда античких писаца и петнаест хришћанских спроведена је филолошка, историјско-семантичка анализа употребе ове речи. У антици она означава обред уопште, обредну службу као и службу мањег вида, аналоге молебана и јелеосвећења, свечани чин освећења простора, с нагласком на свештеним радњама сопственог темпа и ритма. Остала значења су јој верски празник, свечаности, свештени чин, оффициум. Рад ће показати да су се ова значења готово сва пренела и у хришћанску писану реч, где по преимућству термин очитује свете тајне крштења, миропомазања, причешћа, као и освештања масла., Ο προχριστιανικός ελληνικός κόσμος στο ιστορικο-θρησκευτικό πλαίσιό του γνώρισε δύο κατηγορίες λατρειών - δημόσιες και μυστηριακές λατρείες, προσφερόμενες εις τιμήν των αρχαίων θεοτήτων. Σε αυτό το άρθρο εξετάζο­νται οι μυστηριακές λατρείες, έτσι όπως αυτές έχουν περιγραφεί και ερμηνευτεί με τον όρο «τελετή». Σε δεκαοκτώ χωρία Αρχαίων και δεκαπέντε Χριστιανών συγγραφέων, ο όρος παρουσιάζεται και αναλύεται από φιλολογική πλευρά και εξηγείται η διαδρομή της σημασιολογικής του χρήσεως. Προκύπτει ότι στην αρχαιότητα ο όρος δήλωνε τη λατρεία ως γενικό φαινόμενο με έμφαση στην πράξη της μυήσεως, έπειτα τη λατρευτική ιερουργία και σχετικά με αυτήν συ­γκεκριμένες ακολουθίες - τα ανάλογα των Ακάθιστων Υμνων και Αγιασμών (ελαίου και χώρου). Παντού τονίζονται ιεροτελεστικές πράξεις με ιδιοσύστατο σκοπό και ρυθμό. Ο όρος επίσης αποδίδει τη σημασία της θρησκευτικής εορτής (εορτασμούς), πανήγυρης και πανηγυρισμού, θρησκευτικών εκδηλώσεων, αλλά και της ιεροσύνης. Αυτό το άρθρο θα δείξει πως σχεδόν όλες αυτές οι σημασιο­λογικές παραλλαγές έχουν απορροφηθεί και από τον χριστιανικό γραπτό λόγο, όπου όμως ο όρος κατεξοχήν υποδεικνύει τις τελετές των Αγίων Μυστηρίων, δη­λαδή Βαπτίσματος, Χρίσματος, Θείας Μεταλήψεως, όπως και Αγιασμού Μύρου.",
publisher = "Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац",
journal = "Саборност",
title = "Термин τελετή у грчким изворима обредног садржаја, Ο όρος «τελετή» στις ελληνικές γραπτές πηγές λατρευτικού περιεχόμενου, The notion τελετή in the Greek ritual sources",
pages = "163-145",
number = "9",
doi = "10.5937/sabornost9-9776",
url = "conv_190"
}

Фемић Касапис, Ј.. (2015). Термин τελετή у грчким изворима обредног садржаја. in Саборност
Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац.(9), 145-163.
https://doi.org/10.5937/sabornost9-9776
conv_190

Фемић Касапис Ј. Термин τελετή у грчким изворима обредног садржаја. in Саборност. 2015;(9):145-163.
doi:10.5937/sabornost9-9776
conv_190 .

Фемић Касапис, Јелена, "Термин τελετή у грчким изворима обредног садржаја" in Саборност, no. 9 (2015):145-163,
https://doi.org/10.5937/sabornost9-9776 .,
conv_190 .

TY  - THES
AU  - Фемић Касапис, Јелена Б.
PY  - 2015
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=2604
UR  - https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4954
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:10684/bdef:Content/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=47505679
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/8
AB  - Овај рад се бави основним терминима грчких мистеријских култова, подробно терминима ὄργια, τελετή, μυστήρια. У првом, уводном поглављу даје се сажет културно-историјски увид у мистеријске култове грчког света. Набрајају се божанства за која се они везују и главна места култова. Наглашава се њихово есхатолошко значење скопчано са обавезом ћутања, одакле проистиче оскудност наших извора о њима. Друго поглавље посвећено је анализама семантичких вредности, творбених облика и етимологијама трију термина. Значења су сагледана у ширем контексту у којем се речи јављају. У трећем поглављу полазиште чини етимологија која глагол μυέω, од којег су изведене именице μύστης и μυστήριον, изводи од глагола μύω. Подробно су размотрене употребе глагола μύω и његових превербалних изведеница, како би се сагледала изворна мотивација ових термина унутар грчког језика и на дубљем, индоевропском плану. У четвртом поглављу прослеђује се судбина мистеријских термина код хришћанских аутора. Спроведен је дијахрони филолошко-лингвистички метод, с нагласком на семантичким историјско-упоредним увидима.
AB  - This PhD thesis deals with the basic terms of Greek mystery cults, and particularly with ὄργια, τελετή, μυστήρια. The first, introductory chapter gives a concise cultural-historical insight into the mystery cults of Greek world. Deities presiding over mysteries are referred to, as well as the main cult places. Their eschatological dimension is stressed, that was connected with the vow of silence, a fact that explains the scarcity of our sources. In the second chapter three terms are analysed from the points of view of semantics, word-formation and etymology. Their semantic values are derived from the broader context of relevant passages. In the third chapter the starting point is the etymology deriving the verb μυέω as underlying the terms μύστης and μυστήριον from the verb μύω. The usages of μύω and its preverbal derivatives are thoroughly analysed in order to uncover the original motivation of these terms within Greek and on a deeper, Indo-European level. In the fourth chapter the use of the mystery terms in Christian authors is focused. In this study the methods of classical philology and of diachronic linguistics are applied, with the stress on the historical semantics.
PB  - Универзитет у Београду, Филозофски факултет
T1  - Терминологија грчких мистерија и њена хришћанска осмишљења
T1  - Terminology of Greek Mysteries and Its Justification in Christianity
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_8
UR  - t-4519
ER  - 

@phdthesis{
author = "Фемић Касапис, Јелена Б.",
year = "2015",
abstract = "Овај рад се бави основним терминима грчких мистеријских култова, подробно терминима ὄργια, τελετή, μυστήρια. У првом, уводном поглављу даје се сажет културно-историјски увид у мистеријске култове грчког света. Набрајају се божанства за која се они везују и главна места култова. Наглашава се њихово есхатолошко значење скопчано са обавезом ћутања, одакле проистиче оскудност наших извора о њима. Друго поглавље посвећено је анализама семантичких вредности, творбених облика и етимологијама трију термина. Значења су сагледана у ширем контексту у којем се речи јављају. У трећем поглављу полазиште чини етимологија која глагол μυέω, од којег су изведене именице μύστης и μυστήριον, изводи од глагола μύω. Подробно су размотрене употребе глагола μύω и његових превербалних изведеница, како би се сагледала изворна мотивација ових термина унутар грчког језика и на дубљем, индоевропском плану. У четвртом поглављу прослеђује се судбина мистеријских термина код хришћанских аутора. Спроведен је дијахрони филолошко-лингвистички метод, с нагласком на семантичким историјско-упоредним увидима., This PhD thesis deals with the basic terms of Greek mystery cults, and particularly with ὄργια, τελετή, μυστήρια. The first, introductory chapter gives a concise cultural-historical insight into the mystery cults of Greek world. Deities presiding over mysteries are referred to, as well as the main cult places. Their eschatological dimension is stressed, that was connected with the vow of silence, a fact that explains the scarcity of our sources. In the second chapter three terms are analysed from the points of view of semantics, word-formation and etymology. Their semantic values are derived from the broader context of relevant passages. In the third chapter the starting point is the etymology deriving the verb μυέω as underlying the terms μύστης and μυστήριον from the verb μύω. The usages of μύω and its preverbal derivatives are thoroughly analysed in order to uncover the original motivation of these terms within Greek and on a deeper, Indo-European level. In the fourth chapter the use of the mystery terms in Christian authors is focused. In this study the methods of classical philology and of diachronic linguistics are applied, with the stress on the historical semantics.",
publisher = "Универзитет у Београду, Филозофски факултет",
title = "Терминологија грчких мистерија и њена хришћанска осмишљења, Terminology of Greek Mysteries and Its Justification in Christianity",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_8, t-4519"
}

Фемић Касапис, Ј. Б.. (2015). Терминологија грчких мистерија и њена хришћанска осмишљења. 
Универзитет у Београду, Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_8

Фемић Касапис ЈБ. Терминологија грчких мистерија и њена хришћанска осмишљења. 2015;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_8 .

Фемић Касапис, Јелена Б., "Терминологија грчких мистерија и њена хришћанска осмишљења" (2015),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_8 .