@phdthesis{
author = "Матић, Златко Р.",
year = "2016",
abstract = "Примарни задатак овог истраживања јесте богословско ишчитавање и вредновање теологије примата римског епископа у светлости еклисиолошких поставки доминиканског теолога, Ж.-М. Тијара (Јеан-Марие Рогер Тиллард) и изношење оних закључака које сматрамо корисним за наставак званичног дијалога православних и римокатолика на тему јединства Цркве. Мислимо да Тијарова анализа кључног богословског проблема Цркве (папског примата) може бити од велике помоћи у екуменским покушајима православних и римокатолика да учине све како би се васпоставило пуно евхаристијско општење двеју Цркава. Савремена реч о Цркви, артикулисана и у делима великих православних богослова (пре свих, митрополита пергамског Јована), утицала је на Тијаро во теоретско превладавање институционализма, кроз успостављање равнотеже христологије и пневматологије у еклисиологији. Повратак тријадологији, као фундаменталном богословском оквиру, остварује се у готово свим сферама његовог истраживања. Веран тријадолошки инспирисаној еклисиологији киноније, Тијар инсистира на онтолошком статусу локалне Цркве, која идентитет добија у заједничарењу са другим локалним Црквама. Тиме он не отвара само питање релација тих локалних еклисијалних заједница, него и њ ихових предстојатеља, локалних епископâ, њиховог међусобног односа и канонског поретка који они пројављују на заједничким сабрањима. Сматрајући поглавара Католичке Цркве првенствено епископом Рима и бирајући управо ту синтагму за суштинску ознаку папе, Тијар нуди остатку хришћанске икумене визију римског првојерарха као епископа међу епископима, који председава локалном Црквом, која је предањски потврђена као прва Црква хришћанског света. Сматрамо да овај аспекат Тијарове еклисиологије, теологија примата базирана на епископској служби папе, заслужује даље адекватно просуђивање. Тијарова двострука намера, брига за очување епископске и светотајинске природе папског примата и његова онтолошка (чак, мартириолошка) повезаност са катедром римске Цркве, била је предмет наше анализе и промишљања, посебно из двајајући последице до којих ова поставка може довести дијалог православља и римокатолицизма. Полазећи од схватања да власт у Цркви свој извор налази у Богу Оцу, заједно са Тијаром, примат схватамо као службу, чија је природа: светотајинска (евхаристијска), епископска, мартириолошка, агапијска, личносно – корпоративна. Зато је Тијаровим опусом римокатоличка теологија прозвана, чак позитивно испровоцирана, да одбрани дијаконијску, а неаутократску службу примата. Православна Црква је пред изазовом да отворено потврди властиту предањску свест и истину да никада није постојала без првог на васељенско м нивоу и да га је, након шизме, препознавала у личности цариградског архиепископа. Његов примат није био и не треба никада да буде једнак примату римског епископа из другог миленијума, али се не сме ни свести на флуидни и непрецизни примат части, без јасних ингеренција власти. Управо пред овим изазовима се у наше време налазе чланови право славно – католичке Комисије и богослови обеју Цркава., The primary objective of this research is theological reading and evaluating the theology of the primacy of the Roman bishop in the light of ecclesiological assumptions made by Dominican theologian Jean-Marie Roger Tillard and presenting the conclusions which we consider useful for the continuation of the official dialogue between the Orthodox and the Roman Catholics on the subject of the unity of the Chur ch. We think that Tillard's analysis of key theological problem of the Church (Papal primacy) can be of great assistance in the ecumenical efforts of the Orthodox and the Roman Catholics to do everything in order to restore the full Eucharistic communion between the two Churches. Contemporary texts written about the Church, and articulated in the writings of great Orthodox theologians (above all, Metropolitan John of Pergamon), influenced the Tillard's theoretical overcoming of institutionalism, through the establishment of a balance between Christology and pneumatology in ecclesiology. Return to Trinitarian theology as the fundamental theological framework, is implemented in almost all fields of his research. Being true to the ecclesiology inspired by Trinitarian theology of communion, Tillard insists on the ontological status of the local Church, which receives its identity in the communion with other local churches. With this, he starts not only a question of the relation of these ecclesiastic local communities, but of their current heads, the local bishops, their mutual relations and canonical order which they manifest at their assemblies. Considering the head of the Catholic Church primarily as the Bishop of Rome and choosing exactly this phrase as the substantial mark of the Pope, Tillard offers the rest of the Christendom a vision of the Roman Archpriest as a Bishop among Bishops, who chairs the local Church, which is The by tradition confirmed as the First Church of the Christian World. We believe that this aspect of Tillard's e cclesiology - the theology of primacy based on bishop’s Papal service, deserves further proper analysis. Tillard's double intention - the concern for the preservation of the Sacramental and Episcopal nature of the Papal primacy and its ontological (even martyriological) relationship with the Chair (Cathedra) of the Roman Church, was the subject of our analysis and reflections, singling out the consequences which this assumption can lead to through a dialogue between Orthodoxy and Roman Catholicism. Starting from the idea that the authority in the Church finds its source in God our Father, together with Tillard, the primacy is seen as service, whose nature is: sacramental (Eucharistic), episcopal, martyriological, agapean, personal - corporate. This is why Tillard's opus provokes the Roman Catholic theology, it is even provoked in a positive manner in order to defend diaconal, and not the autocratic service of the primate. The Orthodox Church is faced with a challenge to openly confirm its own tradition conscience and the truth that it has never existed without the primal on the ecumenical level and that it, after the schism, recognized one in the person of the Archbishop of Constantinople. His primacy has never been, and should never be equal to the primacy of the Roman Bishop of the second millennium, but it must not b e reduced to a fluid and imprecise primacy of honour, without clear powers of government. It is exactly before these challenges that the members of the Orthodox-Catholic Commission and the theologians of both Churches have found themselves.",
publisher = "Универзитет у Београду, Православни богословски факултет",
title = "Примат римског епископа у делу Ж.-М. Р. Тијара: могућност рецепције Тијарове теологије примата у дијалогу Православне и Римокатоличке Цркве, The Primacy of the Bishop of Rome in the Writings of J.-M.R. Tillard Possibility of Reception Tillard’s Theology of Primacy in the Dialogue Between the Roman Catholic Church and the Orthodox Church",
url = "t-2472, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_9"
}
