TY  - CHAP
AU  - Lubardić, Bogdan
PY  - 2022
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/280
AB  - During the Great War the Faculty of Theology in Oxford received a group of about 55 theological refugees from a wounded Serbia. In this way the Serbian Church’s seminarian system of formation of theologians was preserved, including its clerical teachers and pupils. This gesture of the British authorities, in unison with the highest representatives of the Church of England, cannot be overestimated due to significant implications for the historical-social relations of the two Churches and nations. Among the first to arrive, in 1916, was Fr Justin Popović. He is regarded as one of the more influential Orthodox theologians in the twentieth century. In Oxford he was accepted to read for a B.Litt. degree. His thesis was entitled “The Religion of Dostoevsky”. It was the only thesis among those written by Serbians in Oxford during WWI not to receive the degree from the University’s Examiners. This chapter explores arguments for and against this result. Alongside, this chapter endeavors to demonstrate that next to a negative view of Western Christianity, Popović embraced a more positive understanding. This understanding is revealed in the web of positive references to British Christian minds. If this more inclusive side of Popović’s reflections on Western Christians is taken into consideration by a non-Orthodox (“Western”) Christian and is spiritually understood as a promising “contact-point”, then Popović’s uncompromising dogmatic-canonical strictures with regard to Western Christian denominations might not present a sufficient reason for the premature departure of some from his spiritual, theological and philosophical legacy. © 2022, The Author(s), under exclusive license to Springer Nature Switzerland AG.
PB  - Springer Nature
T2  - Serbia and the Church of England : The First World War and a New Ecumenism
T2  - Pathways for Ecumenical and Interreligious Dialogue
T1  - St Justin Popović and Anglican Theologians: Reflections on a Complex and Multifaceted Encounter
EP  - 159
SP  - 131
DO  - 10.1007/978-3-031-05977-3_7
UR  - conv_355
ER  - 

@inbook{
author = "Lubardić, Bogdan",
year = "2022",
abstract = "During the Great War the Faculty of Theology in Oxford received a group of about 55 theological refugees from a wounded Serbia. In this way the Serbian Church’s seminarian system of formation of theologians was preserved, including its clerical teachers and pupils. This gesture of the British authorities, in unison with the highest representatives of the Church of England, cannot be overestimated due to significant implications for the historical-social relations of the two Churches and nations. Among the first to arrive, in 1916, was Fr Justin Popović. He is regarded as one of the more influential Orthodox theologians in the twentieth century. In Oxford he was accepted to read for a B.Litt. degree. His thesis was entitled “The Religion of Dostoevsky”. It was the only thesis among those written by Serbians in Oxford during WWI not to receive the degree from the University’s Examiners. This chapter explores arguments for and against this result. Alongside, this chapter endeavors to demonstrate that next to a negative view of Western Christianity, Popović embraced a more positive understanding. This understanding is revealed in the web of positive references to British Christian minds. If this more inclusive side of Popović’s reflections on Western Christians is taken into consideration by a non-Orthodox (“Western”) Christian and is spiritually understood as a promising “contact-point”, then Popović’s uncompromising dogmatic-canonical strictures with regard to Western Christian denominations might not present a sufficient reason for the premature departure of some from his spiritual, theological and philosophical legacy. © 2022, The Author(s), under exclusive license to Springer Nature Switzerland AG.",
publisher = "Springer Nature",
journal = "Serbia and the Church of England : The First World War and a New Ecumenism, Pathways for Ecumenical and Interreligious Dialogue",
booktitle = "St Justin Popović and Anglican Theologians: Reflections on a Complex and Multifaceted Encounter",
pages = "159-131",
doi = "10.1007/978-3-031-05977-3_7",
url = "conv_355"
}

Lubardić, B.. (2022). St Justin Popović and Anglican Theologians: Reflections on a Complex and Multifaceted Encounter. in Serbia and the Church of England : The First World War and a New Ecumenism
Springer Nature., 131-159.
https://doi.org/10.1007/978-3-031-05977-3_7
conv_355

Lubardić B. St Justin Popović and Anglican Theologians: Reflections on a Complex and Multifaceted Encounter. in Serbia and the Church of England : The First World War and a New Ecumenism. 2022;:131-159.
doi:10.1007/978-3-031-05977-3_7
conv_355 .

Lubardić, Bogdan, "St Justin Popović and Anglican Theologians: Reflections on a Complex and Multifaceted Encounter" in Serbia and the Church of England : The First World War and a New Ecumenism (2022):131-159,
https://doi.org/10.1007/978-3-031-05977-3_7 .,
conv_355 .

TY  - CHAP
AU  - Chapman, M.D.
AU  - Lubardić, Bogdan
PY  - 2022
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/272
AB  - This introductory chapter outlines the details of the escape of the students from St Sava’s Seminary and their eventual arrival in England after a lengthy journey across Europe. It discusses their stay at various institutions in and around Oxford including Cuddesdon Theological College. It introduces the principal sponsors in England as well as the contribution of the charismatic Serbian church leader Nikolaj Velimirović before discussing the further studies of some of the students at the University of Oxford. After briefly outlining some of the later history of the relationships between the Serbian Orthodox Church and the Church of England after the First World War, this chapter goes on to outline the main arguments of the chapters that follow. © 2022, The Author(s), under exclusive license to Springer Nature Switzerland AG.
PB  - Springer Nature
T2  - Serbia and the Church of England : The First World War and a New Ecumenism
T2  - Pathways for Ecumenical and Interreligious Dialogue
T1  - Introduction: Theological Refugees in Oxford During the Great War—Ecumenical Dimensions of Christian Solidarity
EP  - 8
SP  - 1
DO  - 10.1007/978-3-031-05977-3_1
UR  - conv_348
ER  - 

@inbook{
author = "Chapman, M.D. and Lubardić, Bogdan",
year = "2022",
abstract = "This introductory chapter outlines the details of the escape of the students from St Sava’s Seminary and their eventual arrival in England after a lengthy journey across Europe. It discusses their stay at various institutions in and around Oxford including Cuddesdon Theological College. It introduces the principal sponsors in England as well as the contribution of the charismatic Serbian church leader Nikolaj Velimirović before discussing the further studies of some of the students at the University of Oxford. After briefly outlining some of the later history of the relationships between the Serbian Orthodox Church and the Church of England after the First World War, this chapter goes on to outline the main arguments of the chapters that follow. © 2022, The Author(s), under exclusive license to Springer Nature Switzerland AG.",
publisher = "Springer Nature",
journal = "Serbia and the Church of England : The First World War and a New Ecumenism, Pathways for Ecumenical and Interreligious Dialogue",
booktitle = "Introduction: Theological Refugees in Oxford During the Great War—Ecumenical Dimensions of Christian Solidarity",
pages = "8-1",
doi = "10.1007/978-3-031-05977-3_1",
url = "conv_348"
}

Chapman, M.D.,& Lubardić, B.. (2022). Introduction: Theological Refugees in Oxford During the Great War—Ecumenical Dimensions of Christian Solidarity. in Serbia and the Church of England : The First World War and a New Ecumenism
Springer Nature., 1-8.
https://doi.org/10.1007/978-3-031-05977-3_1
conv_348

Chapman M, Lubardić B. Introduction: Theological Refugees in Oxford During the Great War—Ecumenical Dimensions of Christian Solidarity. in Serbia and the Church of England : The First World War and a New Ecumenism. 2022;:1-8.
doi:10.1007/978-3-031-05977-3_1
conv_348 .

Chapman, M.D., Lubardić, Bogdan, "Introduction: Theological Refugees in Oxford During the Great War—Ecumenical Dimensions of Christian Solidarity" in Serbia and the Church of England : The First World War and a New Ecumenism (2022):1-8,
https://doi.org/10.1007/978-3-031-05977-3_1 .,
conv_348 .

TY  - JOUR
AU  - Лубардић, Богдан
PY  - 2020
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/225
AB  - Рад представља анализу хришћанске и модерне идеје слободе. У првом делу овог рада се излажу основни елементи хришћанског појма слободе како је налазимо код апостола Павла, и то идеја ослобођења од греха као и начин хришћанског живљења слободе. У другом делу рада анализирају се кључни аспекти модерности као што су рационализам, аутономија и појам људских права, и њихов утицај на формулисање модерне идеје о слободи. У трећем делу се хришћанска и модерна идеја о слободи анализира у светлу антрополошких поставки које су им у основи.
AB  - The paper presents the analysis of Christian and modern ideas of freedom. The first part denotes fundamental elements of the Christian idea of freedom as it can be found in the theology of Saint Apostle Paul, notably the idea of liberation from sin, and Paul’s views on how to live this freedom. In the second part, we have the analysis of the key aspects of modernity, such as rationalism, autonomy, and the notion of human rights, and how these ideas influenced the formulation of the modern idea of freedom. In the third part, the Christian and the modern ideas of freedom are analyzed in the light of their fundamental anthropological bases.
PB  - Матица српска, Нови Сад
T2  - Зборник Матице српске за друштвене науке
T1  - Србија и Русија у огледалу одношења у философији 1920-2020 - синоптичке рефлексије
T1  - Serbia and Russia Mirroring Obtainment in Philosophy 1920–2020: Synoptic Reflexion
EP  - 13
IS  - 173
SP  - 1
VL  - 71
DO  - 10.2298/ZMSDN2073001L
UR  - conv_5066
ER  - 

@article{
author = "Лубардић, Богдан",
year = "2020",
abstract = "Рад представља анализу хришћанске и модерне идеје слободе. У првом делу овог рада се излажу основни елементи хришћанског појма слободе како је налазимо код апостола Павла, и то идеја ослобођења од греха као и начин хришћанског живљења слободе. У другом делу рада анализирају се кључни аспекти модерности као што су рационализам, аутономија и појам људских права, и њихов утицај на формулисање модерне идеје о слободи. У трећем делу се хришћанска и модерна идеја о слободи анализира у светлу антрополошких поставки које су им у основи., The paper presents the analysis of Christian and modern ideas of freedom. The first part denotes fundamental elements of the Christian idea of freedom as it can be found in the theology of Saint Apostle Paul, notably the idea of liberation from sin, and Paul’s views on how to live this freedom. In the second part, we have the analysis of the key aspects of modernity, such as rationalism, autonomy, and the notion of human rights, and how these ideas influenced the formulation of the modern idea of freedom. In the third part, the Christian and the modern ideas of freedom are analyzed in the light of their fundamental anthropological bases.",
publisher = "Матица српска, Нови Сад",
journal = "Зборник Матице српске за друштвене науке",
title = "Србија и Русија у огледалу одношења у философији 1920-2020 - синоптичке рефлексије, Serbia and Russia Mirroring Obtainment in Philosophy 1920–2020: Synoptic Reflexion",
pages = "13-1",
number = "173",
volume = "71",
doi = "10.2298/ZMSDN2073001L",
url = "conv_5066"
}

Лубардић, Б.. (2020). Србија и Русија у огледалу одношења у философији 1920-2020 - синоптичке рефлексије. in Зборник Матице српске за друштвене науке
Матица српска, Нови Сад., 71(173), 1-13.
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2073001L
conv_5066

Лубардић Б. Србија и Русија у огледалу одношења у философији 1920-2020 - синоптичке рефлексије. in Зборник Матице српске за друштвене науке. 2020;71(173):1-13.
doi:10.2298/ZMSDN2073001L
conv_5066 .

Лубардић, Богдан, "Србија и Русија у огледалу одношења у философији 1920-2020 - синоптичке рефлексије" in Зборник Матице српске за друштвене науке, 71, no. 173 (2020):1-13,
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2073001L .,
conv_5066 .

TY  - JOUR
AU  - Lubardić, Bogdan
PY  - 2019
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/198
AB  - This study demonstrates how and with what aim philosophy is received into the missionary activities of the apostles Paul and Luke as regards the Areopagitica in Acts 17. By an ingenious utilization of Greco-Roman learning and paideia, generally, and philosophy, particularly, Lukan Paul offers a context oriented cross-cultural model of preaching the kerygmatic word as of evangelization. A model for the inculturation of the power and meanings of the Gospel message is offered. In this a significant function is allocated to disciplined mindful reasoning, viz. philosophy. The author demonstrates the special ways in which contact-points are made, and common ground established, between the apostle Paul and Athenian philosophers. This allows him to observe that philosophy is endorsed by the primordial Church: both (a) as a dialectical (critical analytical) and rhetorical (per­suasive oratorical) science-skill of addressing significant intellectual others and (b) as a faith-friendly mode of the Christian’s practice of philosophy. The author infers a number of conclusions regarding the substantial role that philosophy acquires within the early Church. Moreover, the Christian endorsement of philosophy as a missionary tool has its grounding in the apostolic Church and, consequentially, it has its grounding in the New Testament. In this way philosophy, utilized and re-functionalized by the apostles Paul and Luke themselves, in its special way, participates in the “authoritative establishment of tradition by means of apostolic origin”. The missionary model laid-out in Acts 17:16-34 has lasting value and needs to be continuously re-actualized: the same follows suit for a faith-conducive practice of philosophy.
PB  - Гномон, Београд
T2  - Philotheos
T1  - Missiological Dimensions of Philosophy: St Paul, the Greek Philosophers and contact-point making (Acts 17:16-34)
EP  - 75
IS  - 1
SP  - 22
VL  - 19
DO  - 10.5840/philotheos20191912
UR  - conv_5095
ER  - 

@article{
author = "Lubardić, Bogdan",
year = "2019",
abstract = "This study demonstrates how and with what aim philosophy is received into the missionary activities of the apostles Paul and Luke as regards the Areopagitica in Acts 17. By an ingenious utilization of Greco-Roman learning and paideia, generally, and philosophy, particularly, Lukan Paul offers a context oriented cross-cultural model of preaching the kerygmatic word as of evangelization. A model for the inculturation of the power and meanings of the Gospel message is offered. In this a significant function is allocated to disciplined mindful reasoning, viz. philosophy. The author demonstrates the special ways in which contact-points are made, and common ground established, between the apostle Paul and Athenian philosophers. This allows him to observe that philosophy is endorsed by the primordial Church: both (a) as a dialectical (critical analytical) and rhetorical (per­suasive oratorical) science-skill of addressing significant intellectual others and (b) as a faith-friendly mode of the Christian’s practice of philosophy. The author infers a number of conclusions regarding the substantial role that philosophy acquires within the early Church. Moreover, the Christian endorsement of philosophy as a missionary tool has its grounding in the apostolic Church and, consequentially, it has its grounding in the New Testament. In this way philosophy, utilized and re-functionalized by the apostles Paul and Luke themselves, in its special way, participates in the “authoritative establishment of tradition by means of apostolic origin”. The missionary model laid-out in Acts 17:16-34 has lasting value and needs to be continuously re-actualized: the same follows suit for a faith-conducive practice of philosophy.",
publisher = "Гномон, Београд",
journal = "Philotheos",
title = "Missiological Dimensions of Philosophy: St Paul, the Greek Philosophers and contact-point making (Acts 17:16-34)",
pages = "75-22",
number = "1",
volume = "19",
doi = "10.5840/philotheos20191912",
url = "conv_5095"
}

Lubardić, B.. (2019). Missiological Dimensions of Philosophy: St Paul, the Greek Philosophers and contact-point making (Acts 17:16-34). in Philotheos
Гномон, Београд., 19(1), 22-75.
https://doi.org/10.5840/philotheos20191912
conv_5095

Lubardić B. Missiological Dimensions of Philosophy: St Paul, the Greek Philosophers and contact-point making (Acts 17:16-34). in Philotheos. 2019;19(1):22-75.
doi:10.5840/philotheos20191912
conv_5095 .

Lubardić, Bogdan, "Missiological Dimensions of Philosophy: St Paul, the Greek Philosophers and contact-point making (Acts 17:16-34)" in Philotheos, 19, no. 1 (2019):22-75,
https://doi.org/10.5840/philotheos20191912 .,
conv_5095 .

TY  - JOUR
AU  - Лубардић, Богдан
PY  - 2019
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/216
AB  - Аутор подузима егзегетичко-омилитичко тумачење наратива о Лазару Витанијском. Уочавање, анализу и разумевање битних аспеката тог одељка из Еванђеља по Јовану Гл. 11 омогућује примена комбинованог егзегетичког метода четири значења (подржаног имплементацијом интертекстуалног и интертестаментарног контекстуалног приступа), као и претпостављање евхаристијског телоса који, према једној од магистрала отачког богословља, одређује конституцију новог Ираиља (Цркве) у Исусу Христу. Након низа егзегетичких разматрања аутор издваја четири главне поруке које презентује тумачењем Јн. 11, 1–46 и 12, 1–3. Прво, радикално покајање и исповедање вере у љубави да Исус јесте Христос, Син Божији, отвара божанско дејство Исуса у прилог обновљења како људског бића тако људске заједнице. Друго, циљ делатности Исуса јесте да исцели и сабере народ Божији, у заметку као нови Израиљ, и да своје овце заокружи у заједницу око себе као Пастира који чува, објављује и врши вољу Оца. Треће, евхаристијски карактер новоуспостављане – новозаветне – заједнице битно је обележен благодарственим сабрањем верних у обеднообредном служењу Исусу као Сину Божијем, Спаситељу. Четврто, аутор показује како Јован даје да уочимо три битна вида Исуса као личности: 1. Он је Бог — Исус није само Човек: у Јн. 11, 17–27 Исус полаже једно обећање које може испунити само прави Бог; 2. Он је Човек — Исус није само Бог: у Јн. 11, 27–38 Исус даје једно утешење које може извршити само прави Човек; 3. Исус није само Бог, Исус није само Човек, Он је — Богочовек: у Јн. 11, 38–44 и Јн. 12, 1–3 Исус даје једно (пред)испуњење обећања: то да смо деца Божија (Јн. 1, 12; 10, 34) која ће (вршећи вољу Оца у Сину) бити изузета смрти сабирајући се око Сина Божијег у Царству Очеве славе. У том есхатолошком правцу, првенствено типолошко-анагошки, аутор разумева и тумачи смисао поруке наратива о Лазару.
AB  - The author undertakes an exegetic-homiletic interpretation of the narrative about Lazarus according to the Gospel of John. The identification, analysis and understanding of crucial aspects of the section under consideration is enabled by the application of the combined exegetical method of four senses deposited in the NT text (verbal- historical, allegorical-typological, moral-tropological, and anagogical-spiritual), aided by an implementation of an intertextual and intertestamental contextual approach, and, by the presupposition that it is the Eucharistic telōs, ultimately, that determines the constitution of the New Israel (as the Church) in Jesus as Christ, eschatologically regarded (Rev. 4, 9; 7, 12). The Eucharistic telōs is presupposed according to one of the magisterial lines of reading the NT as given by the tradition of the Orthodox church fathers. After a series of exegetical reflections (intoned existentially and spiritually) the author presents four special messages of the respective section, viz. Јn. 11, 1–46 and 12, 1–3. Firstly, radical repentance and confession of faith in love stating that Jesus is the Christ, and Son of the living God, opens Jesus’ divine action which restores the human person and human community. Secondly, the goal of Jesus’ activity is to call, gather and cure the people of God, the New Israel, and to embrace his sheep around himself as the Sheppard who keeps, proclaims and implements the will of his Father. Thirdly, the Eucharistic character of the newly established community is implied by the gathering of the faithful in a thanksgiving service (eucharistia) to Jesus as the Son of God and Saviour. This is conducted through the supper in Bethany as well, symbolizing (albeit in rudimentary form) the Eucharist. Fourthly, the author demonstrates how John allows us to discern three essential aspects of Jesus as a person: (1) He is God — Jesus is not a Man only: in Jn. 11, 17–27 Jesus lays-out a promise which only real God can fulfil; (2) He is Man — Jesus is not only God, he is equally Man: in Jn. 11, 27–38 Jesus offers a consolation which only a real Man (human) can extend; (3) Jesus is not only God, Jesus is not only Man, he is equally — God-man: in Jn. 11, 38–44 (and Jn. 12, 1–3) Jesus gives a (fore) fulfilment of a crucial promise: that we are the children of God (who will be) exempt from death in and by gathering around the Lord Jesus as of the Kingdom of the Father’s glory. It is in this eschatological direction (primarily by the usage of typological and anagogical interpretation) that the author endeavours to understand the meaning of the message given in the narrative about Lazarus.
PB  - Православље, Београд
T2  - Теолошки погледи
T1  - Лазаре, изађи напоље!: Егзегетичко-омилитичке рефлексије о превладавању смрти у Еванђељу по Јовану 11, 1–46
T1  - “Lazarus, come out!”: Exegetical- Homiletic Reflections on the Overcoming of Death in John 11, 1–46
EP  - 578
IS  - 3
SP  - 555
VL  - 52
DO  - 10.46825/tv/2019-3-555-578
UR  - conv_5036
ER  - 

@article{
author = "Лубардић, Богдан",
year = "2019",
abstract = "Аутор подузима егзегетичко-омилитичко тумачење наратива о Лазару Витанијском. Уочавање, анализу и разумевање битних аспеката тог одељка из Еванђеља по Јовану Гл. 11 омогућује примена комбинованог егзегетичког метода четири значења (подржаног имплементацијом интертекстуалног и интертестаментарног контекстуалног приступа), као и претпостављање евхаристијског телоса који, према једној од магистрала отачког богословља, одређује конституцију новог Ираиља (Цркве) у Исусу Христу. Након низа егзегетичких разматрања аутор издваја четири главне поруке које презентује тумачењем Јн. 11, 1–46 и 12, 1–3. Прво, радикално покајање и исповедање вере у љубави да Исус јесте Христос, Син Божији, отвара божанско дејство Исуса у прилог обновљења како људског бића тако људске заједнице. Друго, циљ делатности Исуса јесте да исцели и сабере народ Божији, у заметку као нови Израиљ, и да своје овце заокружи у заједницу око себе као Пастира који чува, објављује и врши вољу Оца. Треће, евхаристијски карактер новоуспостављане – новозаветне – заједнице битно је обележен благодарственим сабрањем верних у обеднообредном служењу Исусу као Сину Божијем, Спаситељу. Четврто, аутор показује како Јован даје да уочимо три битна вида Исуса као личности: 1. Он је Бог — Исус није само Човек: у Јн. 11, 17–27 Исус полаже једно обећање које може испунити само прави Бог; 2. Он је Човек — Исус није само Бог: у Јн. 11, 27–38 Исус даје једно утешење које може извршити само прави Човек; 3. Исус није само Бог, Исус није само Човек, Он је — Богочовек: у Јн. 11, 38–44 и Јн. 12, 1–3 Исус даје једно (пред)испуњење обећања: то да смо деца Божија (Јн. 1, 12; 10, 34) која ће (вршећи вољу Оца у Сину) бити изузета смрти сабирајући се око Сина Божијег у Царству Очеве славе. У том есхатолошком правцу, првенствено типолошко-анагошки, аутор разумева и тумачи смисао поруке наратива о Лазару., The author undertakes an exegetic-homiletic interpretation of the narrative about Lazarus according to the Gospel of John. The identification, analysis and understanding of crucial aspects of the section under consideration is enabled by the application of the combined exegetical method of four senses deposited in the NT text (verbal- historical, allegorical-typological, moral-tropological, and anagogical-spiritual), aided by an implementation of an intertextual and intertestamental contextual approach, and, by the presupposition that it is the Eucharistic telōs, ultimately, that determines the constitution of the New Israel (as the Church) in Jesus as Christ, eschatologically regarded (Rev. 4, 9; 7, 12). The Eucharistic telōs is presupposed according to one of the magisterial lines of reading the NT as given by the tradition of the Orthodox church fathers. After a series of exegetical reflections (intoned existentially and spiritually) the author presents four special messages of the respective section, viz. Јn. 11, 1–46 and 12, 1–3. Firstly, radical repentance and confession of faith in love stating that Jesus is the Christ, and Son of the living God, opens Jesus’ divine action which restores the human person and human community. Secondly, the goal of Jesus’ activity is to call, gather and cure the people of God, the New Israel, and to embrace his sheep around himself as the Sheppard who keeps, proclaims and implements the will of his Father. Thirdly, the Eucharistic character of the newly established community is implied by the gathering of the faithful in a thanksgiving service (eucharistia) to Jesus as the Son of God and Saviour. This is conducted through the supper in Bethany as well, symbolizing (albeit in rudimentary form) the Eucharist. Fourthly, the author demonstrates how John allows us to discern three essential aspects of Jesus as a person: (1) He is God — Jesus is not a Man only: in Jn. 11, 17–27 Jesus lays-out a promise which only real God can fulfil; (2) He is Man — Jesus is not only God, he is equally Man: in Jn. 11, 27–38 Jesus offers a consolation which only a real Man (human) can extend; (3) Jesus is not only God, Jesus is not only Man, he is equally — God-man: in Jn. 11, 38–44 (and Jn. 12, 1–3) Jesus gives a (fore) fulfilment of a crucial promise: that we are the children of God (who will be) exempt from death in and by gathering around the Lord Jesus as of the Kingdom of the Father’s glory. It is in this eschatological direction (primarily by the usage of typological and anagogical interpretation) that the author endeavours to understand the meaning of the message given in the narrative about Lazarus.",
publisher = "Православље, Београд",
journal = "Теолошки погледи",
title = "Лазаре, изађи напоље!: Егзегетичко-омилитичке рефлексије о превладавању смрти у Еванђељу по Јовану 11, 1–46, “Lazarus, come out!”: Exegetical- Homiletic Reflections on the Overcoming of Death in John 11, 1–46",
pages = "578-555",
number = "3",
volume = "52",
doi = "10.46825/tv/2019-3-555-578",
url = "conv_5036"
}

Лубардић, Б.. (2019). Лазаре, изађи напоље!: Егзегетичко-омилитичке рефлексије о превладавању смрти у Еванђељу по Јовану 11, 1–46. in Теолошки погледи
Православље, Београд., 52(3), 555-578.
https://doi.org/10.46825/tv/2019-3-555-578
conv_5036

Лубардић Б. Лазаре, изађи напоље!: Егзегетичко-омилитичке рефлексије о превладавању смрти у Еванђељу по Јовану 11, 1–46. in Теолошки погледи. 2019;52(3):555-578.
doi:10.46825/tv/2019-3-555-578
conv_5036 .

Лубардић, Богдан, "Лазаре, изађи напоље!: Егзегетичко-омилитичке рефлексије о превладавању смрти у Еванђељу по Јовану 11, 1–46" in Теолошки погледи, 52, no. 3 (2019):555-578,
https://doi.org/10.46825/tv/2019-3-555-578 .,
conv_5036 .

TY  - JOUR
AU  - Лубардић, Богдан
PY  - 2019
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/204
AB  - Аутор презентује рад Међународне комисије за англиканско-православни теолошки дијалог (ИЦАОТД) из друге, практичко-апликативне, фазе њеног ангажовања у пољу хришћанске антропологије. Из пет главних области питања што их у тој фази Комисија адресује, преко хришћански конципиране биоетике (ослоњене на договорена начела хришћанске антропологије), Комисија је прво издвојила два: питање еутаназије и питање природне средине. На основу увида у рад Комисије из периода 2016-2019, аутор излаже преглед основних доприноса изнетих током расправа о хришћанском схватању смрти у вези са проблемом еутаназије. Током пленарних дискусија о стручним саопштењима презентованим са обе стране (нарочито на скупу у Малти 2017), Комисија је поставила и руководна начела за оријентацију и вредновање поводом сложеног и осетљивог проблема еутаназије, и, поводом не сасвим сагледивих последица напретка биотехнологије и савремене науке. Поред осталог, Комисија је заузела становиште да феномен "еутаназије" - уколико се колоквијално интерпретира као потпомогнуто самоубијање - треба пажљиво разликовати од приступа какав је потпомогнуто умирање (нпр. у смислу палијативне и хосписне неге, и слично), и, разликовати од етоса доброг умирања у хришћанском смислу, а на основу духовног расуђивања утемељеног разуђеним и целовитим црквеним схватањем умирања, смрти и смртности. У догледно време, Комисија ће усвојити Договорену изјаву о добром умирању, а поводом питања еутаназије.
AB  - The author presents the work of the International Commission for AnglicanOrthodox Theological Dialogue (ICAOTD) regarding its second, practical-applicative phase of engagement in the field of Christian anthropology. From the set of five main areas of questions, which are to be thematized in this phase, according to a Christian conceptualization of bioethics, based in agreed principles of Christian anthropology, the Commission first chose two: the question of euthanasia and the question of natural environment. The author offers a synoptic overview of basic results brought out so far, during the 2016-2019 process of discussions about the Christian understanding of death related to the problem of "euthanasia". During plenary discussions about the expert papers presented from both sides (especially in Malta 2017) the Commission also endorsed guiding principles for orientation and evaluation in regard to the complex and sensitive problem induced by the growing acceptability of the practice of euthanasia, and, also in regard to the not entirely predictable consequences of the advances of biotechnology and modern science. Amongst other things, the Commission holds the position that euthanasia, if colloquially interpreted as "assisted suicide", needs to be carefully distinguished from approaches such as assisted dying in general (viz. palliative and hospice care etc), and especially from the ethos of dying well in a re-actualized traditional Christian sense: based on spiritual discernment grounded through a comprehensive as much as holistic ecclesial understanding of dying, death and mortality. In due time, the Commission will endorse an Agreed statement on dying well, viz. euthanasia.
PB  - Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац
T2  - Саборност
T1  - Хришћанско разумевање смрти и проблем еутаназије - допринос Међународне Комисије за англиканскоправославни теолошки дијалог (ИЦАОТД) - 2016-2019
T1  - Christian Understanding of Death and the Problem of Euthanasia: Contribution of the International Commission for Anglican-Orthodox Theological Dialogue (ICAOTD) 2016-2019: Synoptic Overview
EP  - 58
IS  - 13
SP  - 29
DO  - 10.5937/sabornost1913035L
UR  - conv_207
ER  - 

@article{
author = "Лубардић, Богдан",
year = "2019",
abstract = "Аутор презентује рад Међународне комисије за англиканско-православни теолошки дијалог (ИЦАОТД) из друге, практичко-апликативне, фазе њеног ангажовања у пољу хришћанске антропологије. Из пет главних области питања што их у тој фази Комисија адресује, преко хришћански конципиране биоетике (ослоњене на договорена начела хришћанске антропологије), Комисија је прво издвојила два: питање еутаназије и питање природне средине. На основу увида у рад Комисије из периода 2016-2019, аутор излаже преглед основних доприноса изнетих током расправа о хришћанском схватању смрти у вези са проблемом еутаназије. Током пленарних дискусија о стручним саопштењима презентованим са обе стране (нарочито на скупу у Малти 2017), Комисија је поставила и руководна начела за оријентацију и вредновање поводом сложеног и осетљивог проблема еутаназије, и, поводом не сасвим сагледивих последица напретка биотехнологије и савремене науке. Поред осталог, Комисија је заузела становиште да феномен "еутаназије" - уколико се колоквијално интерпретира као потпомогнуто самоубијање - треба пажљиво разликовати од приступа какав је потпомогнуто умирање (нпр. у смислу палијативне и хосписне неге, и слично), и, разликовати од етоса доброг умирања у хришћанском смислу, а на основу духовног расуђивања утемељеног разуђеним и целовитим црквеним схватањем умирања, смрти и смртности. У догледно време, Комисија ће усвојити Договорену изјаву о добром умирању, а поводом питања еутаназије., The author presents the work of the International Commission for AnglicanOrthodox Theological Dialogue (ICAOTD) regarding its second, practical-applicative phase of engagement in the field of Christian anthropology. From the set of five main areas of questions, which are to be thematized in this phase, according to a Christian conceptualization of bioethics, based in agreed principles of Christian anthropology, the Commission first chose two: the question of euthanasia and the question of natural environment. The author offers a synoptic overview of basic results brought out so far, during the 2016-2019 process of discussions about the Christian understanding of death related to the problem of "euthanasia". During plenary discussions about the expert papers presented from both sides (especially in Malta 2017) the Commission also endorsed guiding principles for orientation and evaluation in regard to the complex and sensitive problem induced by the growing acceptability of the practice of euthanasia, and, also in regard to the not entirely predictable consequences of the advances of biotechnology and modern science. Amongst other things, the Commission holds the position that euthanasia, if colloquially interpreted as "assisted suicide", needs to be carefully distinguished from approaches such as assisted dying in general (viz. palliative and hospice care etc), and especially from the ethos of dying well in a re-actualized traditional Christian sense: based on spiritual discernment grounded through a comprehensive as much as holistic ecclesial understanding of dying, death and mortality. In due time, the Commission will endorse an Agreed statement on dying well, viz. euthanasia.",
publisher = "Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац",
journal = "Саборност",
title = "Хришћанско разумевање смрти и проблем еутаназије - допринос Међународне Комисије за англиканскоправославни теолошки дијалог (ИЦАОТД) - 2016-2019, Christian Understanding of Death and the Problem of Euthanasia: Contribution of the International Commission for Anglican-Orthodox Theological Dialogue (ICAOTD) 2016-2019: Synoptic Overview",
pages = "58-29",
number = "13",
doi = "10.5937/sabornost1913035L",
url = "conv_207"
}

Лубардић, Б.. (2019). Хришћанско разумевање смрти и проблем еутаназије - допринос Међународне Комисије за англиканскоправославни теолошки дијалог (ИЦАОТД) - 2016-2019. in Саборност
Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац.(13), 29-58.
https://doi.org/10.5937/sabornost1913035L
conv_207

Лубардић Б. Хришћанско разумевање смрти и проблем еутаназије - допринос Међународне Комисије за англиканскоправославни теолошки дијалог (ИЦАОТД) - 2016-2019. in Саборност. 2019;(13):29-58.
doi:10.5937/sabornost1913035L
conv_207 .

Лубардић, Богдан, "Хришћанско разумевање смрти и проблем еутаназије - допринос Међународне Комисије за англиканскоправославни теолошки дијалог (ИЦАОТД) - 2016-2019" in Саборност, no. 13 (2019):29-58,
https://doi.org/10.5937/sabornost1913035L .,
conv_207 .

TY  - JOUR
AU  - Lubardić, Bogdan
PY  - 2018
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/192
AB  - In this study I critically discuss the religious philosophy of Nikolai F. Fyodorov. Beforehand I will offer a synoptic overview of its key components. The thought of Fyodorov may serve as a model for case study work in regard to two crucial questions: (1) What is the relation between the past and the future? and (2) What is the relation between faith and science? These questions receive their spiritual, theological and philosophical answers through Fyodorov’s reflection on the (3) overcoming of death. In offering his answers Fyodorov taps into the innermost depths of Christian spirituality which is interpreted in ways which are not always ‘Orthodox’ in the conventional sense. On one hand he offers a vision which prophetically yet idiosyncratically anticipates the “resurrection of all by all” (viz. Philosophy of the Common Task): this in itself calls for a radical revision of humanity’s guiding ethical, political and cultural principles (viz. Supramoralism). On the other hand, he expounds visionary proposals for the role science has to play precisely within the project of resurrecting the deceased and restoring free conscious life to all being (viz. Regulation). Fyodorov is acclaimed as one of the pioneering anticipators of climatology, rocket and space astronautics, cryonics, genetic engineering, cloning and body re-design; also, he is endorsed as the forerunner of Russian cosmism and influencer of transhumanism. His thought is radical, maximalist and limital. As well, it is informed by the purity of a moral saintliness. Inasmuch his philosophical vision may help us re-examine our own understanding of the relation of the past to the future, as well as the relation of faith to science, and, to re-address the predicament of dying. For the same reason it allows us to metacritically examine the neuralgic points of Fyodorov’s proposals. Lastly, I strive to reflect the mentioned problematic within a historical perspective, hermeneutically, hoping to provide orientation points for further discussion.
PB  - Гномон, Београд
T2  - Philotheos
T1  - Faith, Science and the Question of Death: Retrieving the Philosophical Vision of Nikolai F. Fyodorov
EP  - 116
IS  - 1
SP  - 78
VL  - 18
DO  - 10.5840/philotheos20181816
UR  - conv_5089
ER  - 

@article{
author = "Lubardić, Bogdan",
year = "2018",
abstract = "In this study I critically discuss the religious philosophy of Nikolai F. Fyodorov. Beforehand I will offer a synoptic overview of its key components. The thought of Fyodorov may serve as a model for case study work in regard to two crucial questions: (1) What is the relation between the past and the future? and (2) What is the relation between faith and science? These questions receive their spiritual, theological and philosophical answers through Fyodorov’s reflection on the (3) overcoming of death. In offering his answers Fyodorov taps into the innermost depths of Christian spirituality which is interpreted in ways which are not always ‘Orthodox’ in the conventional sense. On one hand he offers a vision which prophetically yet idiosyncratically anticipates the “resurrection of all by all” (viz. Philosophy of the Common Task): this in itself calls for a radical revision of humanity’s guiding ethical, political and cultural principles (viz. Supramoralism). On the other hand, he expounds visionary proposals for the role science has to play precisely within the project of resurrecting the deceased and restoring free conscious life to all being (viz. Regulation). Fyodorov is acclaimed as one of the pioneering anticipators of climatology, rocket and space astronautics, cryonics, genetic engineering, cloning and body re-design; also, he is endorsed as the forerunner of Russian cosmism and influencer of transhumanism. His thought is radical, maximalist and limital. As well, it is informed by the purity of a moral saintliness. Inasmuch his philosophical vision may help us re-examine our own understanding of the relation of the past to the future, as well as the relation of faith to science, and, to re-address the predicament of dying. For the same reason it allows us to metacritically examine the neuralgic points of Fyodorov’s proposals. Lastly, I strive to reflect the mentioned problematic within a historical perspective, hermeneutically, hoping to provide orientation points for further discussion.",
publisher = "Гномон, Београд",
journal = "Philotheos",
title = "Faith, Science and the Question of Death: Retrieving the Philosophical Vision of Nikolai F. Fyodorov",
pages = "116-78",
number = "1",
volume = "18",
doi = "10.5840/philotheos20181816",
url = "conv_5089"
}

Lubardić, B.. (2018). Faith, Science and the Question of Death: Retrieving the Philosophical Vision of Nikolai F. Fyodorov. in Philotheos
Гномон, Београд., 18(1), 78-116.
https://doi.org/10.5840/philotheos20181816
conv_5089

Lubardić B. Faith, Science and the Question of Death: Retrieving the Philosophical Vision of Nikolai F. Fyodorov. in Philotheos. 2018;18(1):78-116.
doi:10.5840/philotheos20181816
conv_5089 .

Lubardić, Bogdan, "Faith, Science and the Question of Death: Retrieving the Philosophical Vision of Nikolai F. Fyodorov" in Philotheos, 18, no. 1 (2018):78-116,
https://doi.org/10.5840/philotheos20181816 .,
conv_5089 .

TY  - JOUR
AU  - Лубардић, Богдан
PY  - 2018
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/187
AB  - У овом раду аутор презентује теолошке и историјско-црквене претпоставке формирања битне званичне структуре за екуменски оријентисан дијалог Англиканске Цркве и Православне Цркве, и то у виду Међународне Комисије за англиканско-православни теолошки дијалог (Интернатионал Цоммиссион фор Англицан-Orthodox Тхеологицал Диалогуе = ИЦАОТД 1973-2018). У раду се излажу основне фазе историјског рада Комисије. Посебна критичка пажња је усмерена на главне теолошке задатке и циљеве, као и на горућа питања, укључујући проблеме и кризе са којима се Комисија у свом систематично постављеном и доследно оствариваном раду до сада сусретала. Теолошки и екуменски пут Комисије контекстуализован је како с обзиром на претходећу историју англиканско-православних односа, тако и на савремена историјска збивања унутар обе Цркве респективно. Главну теолошку подлогу рефлексија о раду Комисије представљају њене званичне договорене изјаве (агреед статементс). Ти документи јесу плод низа значајних пленарних скупова Комисије на којима су главна питања и проблеми методично и пажљиво разматрани кроз расправе.
AB  - In this study essay the author presents the theological, historical and ecclesial presuppositions for the establishment of the important official structure for ecumenically oriented dialogue of the Anglican Church and the Orthodox Church: namely, the International Commission for Anglican-Orthodox Theological Dialogue (ICAOTD 1973-2018). Therefore, in this essay the main historical phases of the Commission's work are laid out and considered. Alongside, special critical attention is given to the examination of the main theological goals, burning issues, notwithstanding problems and crises which the Commission, thus far, faced in its systematically posited and consistently realized work. The theological and ecumenical path of the Commission is contextualized both with regard to the preceding history of Anglican-Orthodox relations and with regard to contemporary historical events within both Churches, respectively. The main theological basis for the author's reflections about the results of the Commission's work is offered by the main ICAOTD agreed statements. These documents are the fruit of a series of significant plenary gatherings during which the main questions and problems were carefully and methodically considered through ensuing discussions.
PB  - Eparhija braničevska - Odbor za prosvetu i kulturu, Požarevac
T2  - Саборност
T1  - Међународна Комисија за англиканско-православни теолошки дијалог (ИЦАОТД 1973-2018) - историја, структура, циљеви
T1  - International Commission for Anglican-Orthodox Theological Dialogue (ICAOTD) 1973-2018: History, Structure, Goals
EP  - 98
IS  - 12
SP  - 79
DO  - 10.5937/sabornost1812079L
UR  - conv_203
ER  - 

@article{
author = "Лубардић, Богдан",
year = "2018",
abstract = "У овом раду аутор презентује теолошке и историјско-црквене претпоставке формирања битне званичне структуре за екуменски оријентисан дијалог Англиканске Цркве и Православне Цркве, и то у виду Међународне Комисије за англиканско-православни теолошки дијалог (Интернатионал Цоммиссион фор Англицан-Orthodox Тхеологицал Диалогуе = ИЦАОТД 1973-2018). У раду се излажу основне фазе историјског рада Комисије. Посебна критичка пажња је усмерена на главне теолошке задатке и циљеве, као и на горућа питања, укључујући проблеме и кризе са којима се Комисија у свом систематично постављеном и доследно оствариваном раду до сада сусретала. Теолошки и екуменски пут Комисије контекстуализован је како с обзиром на претходећу историју англиканско-православних односа, тако и на савремена историјска збивања унутар обе Цркве респективно. Главну теолошку подлогу рефлексија о раду Комисије представљају њене званичне договорене изјаве (агреед статементс). Ти документи јесу плод низа значајних пленарних скупова Комисије на којима су главна питања и проблеми методично и пажљиво разматрани кроз расправе., In this study essay the author presents the theological, historical and ecclesial presuppositions for the establishment of the important official structure for ecumenically oriented dialogue of the Anglican Church and the Orthodox Church: namely, the International Commission for Anglican-Orthodox Theological Dialogue (ICAOTD 1973-2018). Therefore, in this essay the main historical phases of the Commission's work are laid out and considered. Alongside, special critical attention is given to the examination of the main theological goals, burning issues, notwithstanding problems and crises which the Commission, thus far, faced in its systematically posited and consistently realized work. The theological and ecumenical path of the Commission is contextualized both with regard to the preceding history of Anglican-Orthodox relations and with regard to contemporary historical events within both Churches, respectively. The main theological basis for the author's reflections about the results of the Commission's work is offered by the main ICAOTD agreed statements. These documents are the fruit of a series of significant plenary gatherings during which the main questions and problems were carefully and methodically considered through ensuing discussions.",
publisher = "Eparhija braničevska - Odbor za prosvetu i kulturu, Požarevac",
journal = "Саборност",
title = "Међународна Комисија за англиканско-православни теолошки дијалог (ИЦАОТД 1973-2018) - историја, структура, циљеви, International Commission for Anglican-Orthodox Theological Dialogue (ICAOTD) 1973-2018: History, Structure, Goals",
pages = "98-79",
number = "12",
doi = "10.5937/sabornost1812079L",
url = "conv_203"
}

Лубардић, Б.. (2018). Међународна Комисија за англиканско-православни теолошки дијалог (ИЦАОТД 1973-2018) - историја, структура, циљеви. in Саборност
Eparhija braničevska - Odbor za prosvetu i kulturu, Požarevac.(12), 79-98.
https://doi.org/10.5937/sabornost1812079L
conv_203

Лубардић Б. Међународна Комисија за англиканско-православни теолошки дијалог (ИЦАОТД 1973-2018) - историја, структура, циљеви. in Саборност. 2018;(12):79-98.
doi:10.5937/sabornost1812079L
conv_203 .

Лубардић, Богдан, "Међународна Комисија за англиканско-православни теолошки дијалог (ИЦАОТД 1973-2018) - историја, структура, циљеви" in Саборност, no. 12 (2018):79-98,
https://doi.org/10.5937/sabornost1812079L .,
conv_203 .

TY  - CONF
AU  - Lubardić, Bogdan
PY  - 2017
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/170
AB  - This paper offers a critical overview of the relation between theology and the political in the opus of Justin Popović, a major Christian churchman, intellectual and saint of the Serbian Orthodox Church. The author endeavours to demonstrate that, in order to procure a sound and balanced evaluation, it is necessary to view his critique of the political from the perspective of fundamental presuppositions of his theology proper. Fr Justin’s theology does not equate the political with politics in the narrow sense. His approach to the political is neither a religionized (geo)politics nor a theology of politics. Rather, it is a pre-eminently Christological hermeneutic of the life-world of the political, set in a polemical style. In this sense, alongside other interests and concerns, his theology addresses the problems of Europe and Russia, ecumenism and Serbian socio-cultural history. It does so in terms of the predetermining value and criterion of Christ the God-man, set in thoughts which are effects of Popović’s lifelong biblical, spiritual and ascetical experience.
C3  - Political Theologies In Orthodox Christianity: Common Challenges And Divergent Positions
T1  - Revolt Against the Modern World: Theology and the Political in the Thought of Justin Popovic
EP  - 226
SP  - 207
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_170
UR  - conv_305
ER  - 

@conference{
author = "Lubardić, Bogdan",
year = "2017",
abstract = "This paper offers a critical overview of the relation between theology and the political in the opus of Justin Popović, a major Christian churchman, intellectual and saint of the Serbian Orthodox Church. The author endeavours to demonstrate that, in order to procure a sound and balanced evaluation, it is necessary to view his critique of the political from the perspective of fundamental presuppositions of his theology proper. Fr Justin’s theology does not equate the political with politics in the narrow sense. His approach to the political is neither a religionized (geo)politics nor a theology of politics. Rather, it is a pre-eminently Christological hermeneutic of the life-world of the political, set in a polemical style. In this sense, alongside other interests and concerns, his theology addresses the problems of Europe and Russia, ecumenism and Serbian socio-cultural history. It does so in terms of the predetermining value and criterion of Christ the God-man, set in thoughts which are effects of Popović’s lifelong biblical, spiritual and ascetical experience.",
journal = "Political Theologies In Orthodox Christianity: Common Challenges And Divergent Positions",
title = "Revolt Against the Modern World: Theology and the Political in the Thought of Justin Popovic",
pages = "226-207",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_170, conv_305"
}

Lubardić, B.. (2017). Revolt Against the Modern World: Theology and the Political in the Thought of Justin Popovic. in Political Theologies In Orthodox Christianity: Common Challenges And Divergent Positions, 207-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_170

Lubardić B. Revolt Against the Modern World: Theology and the Political in the Thought of Justin Popovic. in Political Theologies In Orthodox Christianity: Common Challenges And Divergent Positions. 2017;:207-226.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_170 .

Lubardić, Bogdan, "Revolt Against the Modern World: Theology and the Political in the Thought of Justin Popovic" in Political Theologies In Orthodox Christianity: Common Challenges And Divergent Positions (2017):207-226,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_170 .

TY  - JOUR
AU  - Лубардић, Богдан
PY  - 2012
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/84
AB  - Свети Сава је наш идентитет јер он је наша основна вредност и наш темељни смисао. Зато Јован Дучић њега с правом препознаје као „велики печат српске историје“. О Сави Црква даје предање као свету причу: да не бисмо изгубили идентитет. Кад Црква о Светом Сави прича, тад он говори. Тад се он обраћа нама из нас сâмих. Јер Цркву је Србима даровао Свети Сава.
PB  - Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд
T2  - Богословље
T1  - Свети Сава Српски - задати отац, даровани брат
EP  - 40
IS  - 1
SP  - 34
VL  - 71
UR  - conv_43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_84
ER  - 

@article{
author = "Лубардић, Богдан",
year = "2012",
abstract = "Свети Сава је наш идентитет јер он је наша основна вредност и наш темељни смисао. Зато Јован Дучић њега с правом препознаје као „велики печат српске историје“. О Сави Црква даје предање као свету причу: да не бисмо изгубили идентитет. Кад Црква о Светом Сави прича, тад он говори. Тад се он обраћа нама из нас сâмих. Јер Цркву је Србима даровао Свети Сава.",
publisher = "Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд",
journal = "Богословље",
title = "Свети Сава Српски - задати отац, даровани брат",
pages = "40-34",
number = "1",
volume = "71",
url = "conv_43, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_84"
}

Лубардић, Б.. (2012). Свети Сава Српски - задати отац, даровани брат. in Богословље
Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд., 71(1), 34-40.
conv_43

Лубардић Б. Свети Сава Српски - задати отац, даровани брат. in Богословље. 2012;71(1):34-40.
conv_43 .

Лубардић, Богдан, "Свети Сава Српски - задати отац, даровани брат" in Богословље, 71, no. 1 (2012):34-40,
conv_43 .

TY  - JOUR
AU  - Lubardić, Bogdan
PY  - 2011
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/72
AB  - This paper offers a critical overview of the more recent Orthodox theology of personhood. This theology is put into perspective in terms of overviewing its development and transmission between four notable exponents: Lossky, Yannaras, Zizioulas and Horuzhy. The model of personhood they share is shown to be re-received and specifically reworked by each, not without sparks of mutual critique. Still, the general tendency is to make the conception of personhood more ecclesially and anthropologically relevant. Critical consequences of this of theological tought are not to be understood narrowly. For they ramify to bear upon epistemology, ontology, philosophy, theology proper and ethics. Apart from fruitful solutions to the questions raised by thematizing the challenge of personhood (as immanent to our being image-bearers of God), we display entry points for critical problematization of this Orthodox current of thought. Hence critical consequences of the theology of personhood are not articulated without reference to the meta-critique of it, as offered by a third generation of Orthodox theologians. We propose to view this process in general as a birth of a 'theological age' of sorts: the nascent of ecclesial understanding of our personhood in God.
T2  - Expository Times
T1  - Orthodox Theology of Personhood: A Critical Overview (Part 2)
EP  - 581
IS  - 12
SP  - 573
VL  - 122
DO  - 10.1177/0014524611415586
UR  - conv_298
ER  - 

@article{
author = "Lubardić, Bogdan",
year = "2011",
abstract = "This paper offers a critical overview of the more recent Orthodox theology of personhood. This theology is put into perspective in terms of overviewing its development and transmission between four notable exponents: Lossky, Yannaras, Zizioulas and Horuzhy. The model of personhood they share is shown to be re-received and specifically reworked by each, not without sparks of mutual critique. Still, the general tendency is to make the conception of personhood more ecclesially and anthropologically relevant. Critical consequences of this of theological tought are not to be understood narrowly. For they ramify to bear upon epistemology, ontology, philosophy, theology proper and ethics. Apart from fruitful solutions to the questions raised by thematizing the challenge of personhood (as immanent to our being image-bearers of God), we display entry points for critical problematization of this Orthodox current of thought. Hence critical consequences of the theology of personhood are not articulated without reference to the meta-critique of it, as offered by a third generation of Orthodox theologians. We propose to view this process in general as a birth of a 'theological age' of sorts: the nascent of ecclesial understanding of our personhood in God.",
journal = "Expository Times",
title = "Orthodox Theology of Personhood: A Critical Overview (Part 2)",
pages = "581-573",
number = "12",
volume = "122",
doi = "10.1177/0014524611415586",
url = "conv_298"
}

Lubardić, B.. (2011). Orthodox Theology of Personhood: A Critical Overview (Part 2). in Expository Times, 122(12), 573-581.
https://doi.org/10.1177/0014524611415586
conv_298

Lubardić B. Orthodox Theology of Personhood: A Critical Overview (Part 2). in Expository Times. 2011;122(12):573-581.
doi:10.1177/0014524611415586
conv_298 .

Lubardić, Bogdan, "Orthodox Theology of Personhood: A Critical Overview (Part 2)" in Expository Times, 122, no. 12 (2011):573-581,
https://doi.org/10.1177/0014524611415586 .,
conv_298 .

TY  - JOUR
AU  - Lubardić, Bogdan
PY  - 2011
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/71
AB  - This paper offers a critical overview of the theology of personhood which has become one of the distinctive features of Orthodox theology in the 20th Century. A systematised synthesis of traits and elements within this movement is offered, thus rectifying a certain lack of it in current literature. On one hand it is shown that this theology springs forth from the neo-patristic 'turn' of Orthodox theology. On the other hand it is demonstrated how theoretical instances of this 'turn' bear upon, and appear within the model of the conception of personhood: in its Trinitarian, Christological, ecclesiological and anthropological dimensions. It is this model of personhood, in its basic elements and connections, which is at work in the ongoing debate on the human person in the Orthodox Church. The model of personhood and the model of eucharistic, i.e. ecclesial self-understanding of the Church are shown to implicate each other intrinsically.
T2  - Expository Times
T1  - Orthodox Theology of Personhood: A Critical Overview (Part 1)
EP  - 530
IS  - 11
SP  - 521
VL  - 122
DO  - 10.1177/0014524611410281
UR  - conv_297
ER  - 

@article{
author = "Lubardić, Bogdan",
year = "2011",
abstract = "This paper offers a critical overview of the theology of personhood which has become one of the distinctive features of Orthodox theology in the 20th Century. A systematised synthesis of traits and elements within this movement is offered, thus rectifying a certain lack of it in current literature. On one hand it is shown that this theology springs forth from the neo-patristic 'turn' of Orthodox theology. On the other hand it is demonstrated how theoretical instances of this 'turn' bear upon, and appear within the model of the conception of personhood: in its Trinitarian, Christological, ecclesiological and anthropological dimensions. It is this model of personhood, in its basic elements and connections, which is at work in the ongoing debate on the human person in the Orthodox Church. The model of personhood and the model of eucharistic, i.e. ecclesial self-understanding of the Church are shown to implicate each other intrinsically.",
journal = "Expository Times",
title = "Orthodox Theology of Personhood: A Critical Overview (Part 1)",
pages = "530-521",
number = "11",
volume = "122",
doi = "10.1177/0014524611410281",
url = "conv_297"
}

Lubardić, B.. (2011). Orthodox Theology of Personhood: A Critical Overview (Part 1). in Expository Times, 122(11), 521-530.
https://doi.org/10.1177/0014524611410281
conv_297

Lubardić B. Orthodox Theology of Personhood: A Critical Overview (Part 1). in Expository Times. 2011;122(11):521-530.
doi:10.1177/0014524611410281
conv_297 .

Lubardić, Bogdan, "Orthodox Theology of Personhood: A Critical Overview (Part 1)" in Expository Times, 122, no. 11 (2011):521-530,
https://doi.org/10.1177/0014524611410281 .,
conv_297 .

TY  - JOUR
AU  - Lubardić, Bogdan
PY  - 2010
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/43
PB  - Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд
T2  - Philotheos
T1  - Philosophy of Faith
EP  - 260
SP  - 223
VL  - 10
DO  - 10.5840/philotheos20101019
UR  - conv_5109
ER  - 

@article{
author = "Lubardić, Bogdan",
year = "2010",
publisher = "Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд",
journal = "Philotheos",
title = "Philosophy of Faith",
pages = "260-223",
volume = "10",
doi = "10.5840/philotheos20101019",
url = "conv_5109"
}

Lubardić, B.. (2010). Philosophy of Faith. in Philotheos
Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд., 10, 223-260.
https://doi.org/10.5840/philotheos20101019
conv_5109

Lubardić B. Philosophy of Faith. in Philotheos. 2010;10:223-260.
doi:10.5840/philotheos20101019
conv_5109 .

Lubardić, Bogdan, "Philosophy of Faith" in Philotheos, 10 (2010):223-260,
https://doi.org/10.5840/philotheos20101019 .,
conv_5109 .

TY  - JOUR
AU  - Лубардић, Богдан
PY  - 2010
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/49
AB  - Ова студија јесте покушај прегледног упућивања у основне историјске и теоријске претпоствке савремене православне антропологије, узете у њеном персоналистичком односно просополошком виду. Посебан нагласак даје се контекстуализацији православне антропологије у историју развоја модерне антропологије. Тако се јасније уочава чињеница да је она плод расправе и са западним идејама, моделима и вредностима када је човек посреди. Аутор издваја четири парадигматична теолога и показује како они подржавају један динамички, вишеслојан и отворен антрополошки модел, а ради објашњења и оправдања бића и стварности човека. У том смислу, аутор феноменолошком анализом показује осам динамички интегрисаних компоненти или слојева тог модела. Он такође прилаже рашчлањења и назначења сваког слоја модела, као и модела у целини. Иако показује и разлике међу тим узоритим богословима, аутор првенствено илуструје њихово дубинско слагање око тријадолошких, христолошких и еклисиолошких претпоставки теологуменског мишљења о бићу човека. Уз сваки осветљени слој теоантрополошког модела, указује се и на проблематичне тачке које изазивају критику или позив на допунску разраду. На крају, аутор православну антропологију контекстуализује и с обзиром на антрополошка полазишта модерног сцијентизма, природне науке и философске антропологије. Он указује на троструку стратегију инклузивног приступа православног теоантрополошког модела, као и на духовне димензије тог модела постављеног у обрнуто- растућу перспективу. Студија сугерише како је 20. век у православној теологији уједно век инаугурације доба човека: где питање о човеку вероватно јесте главно питање теологије у будућности. .
AB  - This study represents an overview of the basic historical and theoretical premises of contemporary Orthodox anthropology, taken in its 'personalist' or 'prosopological' aspect. Special accent is given to contextualizing Orthodox anthropology into the history of development of modern anthropology - the German anthropological school in particular. Hence one may comprehend the fact that modern Orthodox anthropology is also the result of its ongoing debate with western ideas, theoretical models and values concerning the being of Man. The author selects four paradigmatic theologians (Lossky, Yannaras, Zizioulas and Horuzhy) in order to show that (despite variations) they support one dynamic, multilayered and open anthropological model. This theoretical model is used to explain and justify the reality of humanity enticed in being, history and life. With that in view, the author applies a method of phenomenological analysis which exposes eight dynamically integrated layers or components of this anthropological model that the theologians listed share. He also introduces explanatory articulations of each layer of the model, and of the model as a whole. Although differences between the selected theologians are noted, the author primarily illustrates their deep agreement over triadological, Christological and ecclesiological premises of thinking about the being of Man. Coupled with every illuminated layer of the theoanthropological model are remarks regarding problematic points which may attract criticism or appeal for reconstruction. Lastly, Orthodox anthropology is contextualized in view of the anthropological premises of modern scientism, self-critical natural science and philosophical anthropology. In closing he indicates at the three-fold strategy of the inclusive approach endorsed by means of the Orthodox theoanthropological model. The author finally suggests that in the 20th century Orthodox theology has inaugurated the nascent of its 'anthropological age': the question of Man being probably the main question of theology in the future. .
PB  - Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд
T2  - Богословље
T1  - Шта је то људско биће? - савремена православна антропологија - просополошки правац
EP  - 202
IS  - 1-2
SP  - 145
VL  - 69
UR  - conv_24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_49
ER  - 

@article{
author = "Лубардић, Богдан",
year = "2010",
abstract = "Ова студија јесте покушај прегледног упућивања у основне историјске и теоријске претпоствке савремене православне антропологије, узете у њеном персоналистичком односно просополошком виду. Посебан нагласак даје се контекстуализацији православне антропологије у историју развоја модерне антропологије. Тако се јасније уочава чињеница да је она плод расправе и са западним идејама, моделима и вредностима када је човек посреди. Аутор издваја четири парадигматична теолога и показује како они подржавају један динамички, вишеслојан и отворен антрополошки модел, а ради објашњења и оправдања бића и стварности човека. У том смислу, аутор феноменолошком анализом показује осам динамички интегрисаних компоненти или слојева тог модела. Он такође прилаже рашчлањења и назначења сваког слоја модела, као и модела у целини. Иако показује и разлике међу тим узоритим богословима, аутор првенствено илуструје њихово дубинско слагање око тријадолошких, христолошких и еклисиолошких претпоставки теологуменског мишљења о бићу човека. Уз сваки осветљени слој теоантрополошког модела, указује се и на проблематичне тачке које изазивају критику или позив на допунску разраду. На крају, аутор православну антропологију контекстуализује и с обзиром на антрополошка полазишта модерног сцијентизма, природне науке и философске антропологије. Он указује на троструку стратегију инклузивног приступа православног теоантрополошког модела, као и на духовне димензије тог модела постављеног у обрнуто- растућу перспективу. Студија сугерише како је 20. век у православној теологији уједно век инаугурације доба човека: где питање о човеку вероватно јесте главно питање теологије у будућности. ., This study represents an overview of the basic historical and theoretical premises of contemporary Orthodox anthropology, taken in its 'personalist' or 'prosopological' aspect. Special accent is given to contextualizing Orthodox anthropology into the history of development of modern anthropology - the German anthropological school in particular. Hence one may comprehend the fact that modern Orthodox anthropology is also the result of its ongoing debate with western ideas, theoretical models and values concerning the being of Man. The author selects four paradigmatic theologians (Lossky, Yannaras, Zizioulas and Horuzhy) in order to show that (despite variations) they support one dynamic, multilayered and open anthropological model. This theoretical model is used to explain and justify the reality of humanity enticed in being, history and life. With that in view, the author applies a method of phenomenological analysis which exposes eight dynamically integrated layers or components of this anthropological model that the theologians listed share. He also introduces explanatory articulations of each layer of the model, and of the model as a whole. Although differences between the selected theologians are noted, the author primarily illustrates their deep agreement over triadological, Christological and ecclesiological premises of thinking about the being of Man. Coupled with every illuminated layer of the theoanthropological model are remarks regarding problematic points which may attract criticism or appeal for reconstruction. Lastly, Orthodox anthropology is contextualized in view of the anthropological premises of modern scientism, self-critical natural science and philosophical anthropology. In closing he indicates at the three-fold strategy of the inclusive approach endorsed by means of the Orthodox theoanthropological model. The author finally suggests that in the 20th century Orthodox theology has inaugurated the nascent of its 'anthropological age': the question of Man being probably the main question of theology in the future. .",
publisher = "Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд",
journal = "Богословље",
title = "Шта је то људско биће? - савремена православна антропологија - просополошки правац",
pages = "202-145",
number = "1-2",
volume = "69",
url = "conv_24, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_49"
}

Лубардић, Б.. (2010). Шта је то људско биће? - савремена православна антропологија - просополошки правац. in Богословље
Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд., 69(1-2), 145-202.
conv_24

Лубардић Б. Шта је то људско биће? - савремена православна антропологија - просополошки правац. in Богословље. 2010;69(1-2):145-202.
conv_24 .

Лубардић, Богдан, "Шта је то људско биће? - савремена православна антропологија - просополошки правац" in Богословље, 69, no. 1-2 (2010):145-202,
conv_24 .

TY  - JOUR
AU  - Лубардић, Богдан
PY  - 2006
UR  - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/26
AB  - Рад представља истраживање утицаја руске религијске философије на духовно и теолошко-философско дело архимандрита Јустина Поповића. У њему се показује како је рецепција руске религијске философије, од стране оца Јустина надодређена покретом неопатристичке синтезе православља у XX веку. А то обавезује на увид у односе руске философије и руске теологије у корпусу списа оца Јустина. Изводи се закључак да дело Јустина Поповића представља неопатристички и, самим тим. критички пријем идеја руске религијске философије. Открива се како руска религијска философија и сама представља израз посебне врсте неопатристичке синтезе у кључу философских начина мишљења. Тиме се показује како су ти односи - између отаца и учитеља Цркве и руских религијских философа - далеко сложенији него што происходи из здраворазумске представе о њима. Додуше уједно се појма да отац Јустин задржавајући извесну конгенијалност, стаје критички трезвен према философији руског 'Сребрног века'. Он гради црквено утемељенији правац мишљења који, заправо, представка самосвојну синтезу два главна теолошко-философска тока Русије, што их у XX веку представљају, с једне стране, отац В. Зењковски и, с друге, отац Г. Флоровски. Рад документовано сугерише да је утицај руске духовности, укључујући и руску религијску философију, значајан за формирање мисленог идентитета оца Јустина.
PB  - Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд
T2  - Богословље
T1  - Рецепција руске религијске философије у делима архимандрита др Јустина Поповића
EP  - 90
IS  - 1-2
SP  - 63
VL  - 65
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_26
UR  - conv_14
ER  - 

@article{
author = "Лубардић, Богдан",
year = "2006",
abstract = "Рад представља истраживање утицаја руске религијске философије на духовно и теолошко-философско дело архимандрита Јустина Поповића. У њему се показује како је рецепција руске религијске философије, од стране оца Јустина надодређена покретом неопатристичке синтезе православља у XX веку. А то обавезује на увид у односе руске философије и руске теологије у корпусу списа оца Јустина. Изводи се закључак да дело Јустина Поповића представља неопатристички и, самим тим. критички пријем идеја руске религијске философије. Открива се како руска религијска философија и сама представља израз посебне врсте неопатристичке синтезе у кључу философских начина мишљења. Тиме се показује како су ти односи - између отаца и учитеља Цркве и руских религијских философа - далеко сложенији него што происходи из здраворазумске представе о њима. Додуше уједно се појма да отац Јустин задржавајући извесну конгенијалност, стаје критички трезвен према философији руског 'Сребрног века'. Он гради црквено утемељенији правац мишљења који, заправо, представка самосвојну синтезу два главна теолошко-философска тока Русије, што их у XX веку представљају, с једне стране, отац В. Зењковски и, с друге, отац Г. Флоровски. Рад документовано сугерише да је утицај руске духовности, укључујући и руску религијску философију, значајан за формирање мисленог идентитета оца Јустина.",
publisher = "Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд",
journal = "Богословље",
title = "Рецепција руске религијске философије у делима архимандрита др Јустина Поповића",
pages = "90-63",
number = "1-2",
volume = "65",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_26, conv_14"
}

Лубардић, Б.. (2006). Рецепција руске религијске философије у делима архимандрита др Јустина Поповића. in Богословље
Универзитет у Београду - Православни богословски факултет, Београд., 65(1-2), 63-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_26

Лубардић Б. Рецепција руске религијске философије у делима архимандрита др Јустина Поповића. in Богословље. 2006;65(1-2):63-90.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_26 .

Лубардић, Богдан, "Рецепција руске религијске философије у делима архимандрита др Јустина Поповића" in Богословље, 65, no. 1-2 (2006):63-90,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rpbf_26 .