Санктпетербуршка духовна академија и Срби: историјски пут и богословско наслеђе
Апстракт
У историји српско-руских црквених односа дореволуциона Санктпетербуршка ду- ховна академија заузима посебно место. Она је представљала важан центар образовања српских богослова. Развоју духовног образовања у северној руској престоници Срби су дали допринос још у XVIII веку. У том контексту важна су имена архимандрита Александро-невске лавре Петра (Смелића) и префекта Санктпетербуршке духовне семинарије Николе Кишдобранског. У XIX и почетком XX века Санктпетербуршка духовна академија постала је alma mater многим Србима, међу њима и патријарху Варнави (Росићу), Светом епископу Мардарију (Ускоковићу), епископима Сергију (Георгијевићу), Дамаскину (Грданичком), професорима српских богослов- ских школа Душану Јакшићу, Павлу Швабићу, Лазару Перовићу и другима. Ову Академију похађали су најзначајнији српски богослови XX века Свети епископ Николај (Велимировић) и Преподобни Јустин (Поповић). Посебну важност за Србе у Санкт Петербургу имала је Катедра за Историју Православних словенских Цркава, ...на чијем се челу дуго налазио познати слависта Иван Савич Паљмов. Он је био ментор већини српских студената који су писали дисертације на теме из српске црквене историје. На тај начин Санктпетербуршка духовна академија постала је својеврстан центар проучавања српске црквене прошлости. У раду се на основу архивских материјала анализира улога Санктпетербуршке духовне академије у животу Српске Цркве и развоју српског богословља.
Кључне речи:
српско-руске црквене везе / Санктпетербуршка духовна академија / српско богословље / кандидатске дисертације / Иван Савич Паљмов / патријарх Варнава (Росић) / Свети епископ Николај (Велимировић) / Преподобни Јустин (Поповић)Извор:
Христианское чтение, 2020, 3, 87-95Издавач:
- Санкт-Петербургская Православная Духовная Академия
Институција/група
Православни богословски факултет / Faculty of Orthodox TheologyTY - JOUR AU - Пузовић, Владислав PY - 2020 UR - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/220 AB - У историји српско-руских црквених односа дореволуциона Санктпетербуршка ду- ховна академија заузима посебно место. Она је представљала важан центар образовања српских богослова. Развоју духовног образовања у северној руској престоници Срби су дали допринос још у XVIII веку. У том контексту важна су имена архимандрита Александро-невске лавре Петра (Смелића) и префекта Санктпетербуршке духовне семинарије Николе Кишдобранског. У XIX и почетком XX века Санктпетербуршка духовна академија постала је alma mater многим Србима, међу њима и патријарху Варнави (Росићу), Светом епископу Мардарију (Ускоковићу), епископима Сергију (Георгијевићу), Дамаскину (Грданичком), професорима српских богослов- ских школа Душану Јакшићу, Павлу Швабићу, Лазару Перовићу и другима. Ову Академију похађали су најзначајнији српски богослови XX века Свети епископ Николај (Велимировић) и Преподобни Јустин (Поповић). Посебну важност за Србе у Санкт Петербургу имала је Катедра за Историју Православних словенских Цркава, на чијем се челу дуго налазио познати слависта Иван Савич Паљмов. Он је био ментор већини српских студената који су писали дисертације на теме из српске црквене историје. На тај начин Санктпетербуршка духовна академија постала је својеврстан центар проучавања српске црквене прошлости. У раду се на основу архивских материјала анализира улога Санктпетербуршке духовне академије у животу Српске Цркве и развоју српског богословља. PB - Санкт-Петербургская Православная Духовная Академия T2 - Христианское чтение T1 - Санктпетербуршка духовна академија и Срби: историјски пут и богословско наслеђе EP - 95 IS - 3 SP - 87 DO - 10.24411/1814-5574-2020-10048 UR - conv_5100 ER -
@article{ author = "Пузовић, Владислав", year = "2020", abstract = "У историји српско-руских црквених односа дореволуциона Санктпетербуршка ду- ховна академија заузима посебно место. Она је представљала важан центар образовања српских богослова. Развоју духовног образовања у северној руској престоници Срби су дали допринос још у XVIII веку. У том контексту важна су имена архимандрита Александро-невске лавре Петра (Смелића) и префекта Санктпетербуршке духовне семинарије Николе Кишдобранског. У XIX и почетком XX века Санктпетербуршка духовна академија постала је alma mater многим Србима, међу њима и патријарху Варнави (Росићу), Светом епископу Мардарију (Ускоковићу), епископима Сергију (Георгијевићу), Дамаскину (Грданичком), професорима српских богослов- ских школа Душану Јакшићу, Павлу Швабићу, Лазару Перовићу и другима. Ову Академију похађали су најзначајнији српски богослови XX века Свети епископ Николај (Велимировић) и Преподобни Јустин (Поповић). Посебну важност за Србе у Санкт Петербургу имала је Катедра за Историју Православних словенских Цркава, на чијем се челу дуго налазио познати слависта Иван Савич Паљмов. Он је био ментор већини српских студената који су писали дисертације на теме из српске црквене историје. На тај начин Санктпетербуршка духовна академија постала је својеврстан центар проучавања српске црквене прошлости. У раду се на основу архивских материјала анализира улога Санктпетербуршке духовне академије у животу Српске Цркве и развоју српског богословља.", publisher = "Санкт-Петербургская Православная Духовная Академия", journal = "Христианское чтение", title = "Санктпетербуршка духовна академија и Срби: историјски пут и богословско наслеђе", pages = "95-87", number = "3", doi = "10.24411/1814-5574-2020-10048", url = "conv_5100" }
Пузовић, В.. (2020). Санктпетербуршка духовна академија и Срби: историјски пут и богословско наслеђе. in Христианское чтение Санкт-Петербургская Православная Духовная Академия.(3), 87-95. https://doi.org/10.24411/1814-5574-2020-10048 conv_5100
Пузовић В. Санктпетербуршка духовна академија и Срби: историјски пут и богословско наслеђе. in Христианское чтение. 2020;(3):87-95. doi:10.24411/1814-5574-2020-10048 conv_5100 .
Пузовић, Владислав, "Санктпетербуршка духовна академија и Срби: историјски пут и богословско наслеђе" in Христианское чтение, no. 3 (2020):87-95, https://doi.org/10.24411/1814-5574-2020-10048 ., conv_5100 .