Богослужбене претпоставке Дионисијеве христологије
Liturgical Assumptions Dionysiu's Christology
2013
Preuzimanje 🢃
Članak u časopisu (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Дионисије говори о 'осуштаствљеним тајнама' Господњег човекољубља, а свети Максим Исповедник у својој схолији овај израз тумачи као догађаје везане за Господње Оваплоћење као што су глад, труд, ход по води, улазак кроз затворена врата, васкрсавање мртвих и слично. Издвојен из ширег контекста Максимовог богословља, овакав Дионисијев став би могао бити схваћен искључиво кроз раздељена историјска дејства Господње богочовечанске личности. Аутор, зато, анализира питање: да ли се Дионисијеве речи 'осуштаствљене тајне' тичу и нашег богослужбено-символичног постојања, или је овде искључиво реч о тајнама богочовечанске личности које су се појединачно десиле пре две хиљаде година? Закључује да нам Максимова богословска појашњења, дата на другим местима његових Схолија, дају за право да стварност која се крије иза Дионисијевог израза - осуштаствљене тајне, идентификујемо са тајноводственим христолошким начинима јерархијског постојања Цркве.
Dionysius speaks of 'substantial secrets' of the Lord's benevolence, while Saint Maximus the Confessor, in his Scholia on substantial secrets, interprets as events related to the Lord's Incarnation such as hunger, hard work, walking on the water, entering through the shouted door, the resurrection of the dead, and the like. Separated from the broader context of St Maksimus' theology, the Dionisije's attitude could be understood only through the historically divided actions of the Lord's God-made-man personality. The author, therefore, analyzes the question whether the words of Dionysius substantial secret relate to our liturgically-symbolic existence, or does this explicitly come to the mysteries of the God-made-man personality that took place individually two thousand years ago? He concludes that the Maksimus' theological explanations, given elsewhere in his Sholia, entitle the right that reality, hidden behind the Dionisius' term 'substantial secrets', we identify it with mistagogica...lly Christological ways of the hierarchical existance of the Church.
Ključne reči:
тајна Цркве / свети Максим Исповедник / христологија / Дионисије Ареопагит / богослужбени символизам / the mystery of the Church / St Maximus the confessor / liturgical symbolism / dionysius the Areopagite / christologyIzvor:
Саборност, 2013, 7, 43-57Izdavač:
- Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац
Institucija/grupa
Православни богословски факултет / Faculty of Orthodox TheologyTY - JOUR AU - Петровић, Предраг PY - 2013 UR - https://rpbf.bfspc.bg.ac.rs/handle/123456789/121 AB - Дионисије говори о 'осуштаствљеним тајнама' Господњег човекољубља, а свети Максим Исповедник у својој схолији овај израз тумачи као догађаје везане за Господње Оваплоћење као што су глад, труд, ход по води, улазак кроз затворена врата, васкрсавање мртвих и слично. Издвојен из ширег контекста Максимовог богословља, овакав Дионисијев став би могао бити схваћен искључиво кроз раздељена историјска дејства Господње богочовечанске личности. Аутор, зато, анализира питање: да ли се Дионисијеве речи 'осуштаствљене тајне' тичу и нашег богослужбено-символичног постојања, или је овде искључиво реч о тајнама богочовечанске личности које су се појединачно десиле пре две хиљаде година? Закључује да нам Максимова богословска појашњења, дата на другим местима његових Схолија, дају за право да стварност која се крије иза Дионисијевог израза - осуштаствљене тајне, идентификујемо са тајноводственим христолошким начинима јерархијског постојања Цркве. AB - Dionysius speaks of 'substantial secrets' of the Lord's benevolence, while Saint Maximus the Confessor, in his Scholia on substantial secrets, interprets as events related to the Lord's Incarnation such as hunger, hard work, walking on the water, entering through the shouted door, the resurrection of the dead, and the like. Separated from the broader context of St Maksimus' theology, the Dionisije's attitude could be understood only through the historically divided actions of the Lord's God-made-man personality. The author, therefore, analyzes the question whether the words of Dionysius substantial secret relate to our liturgically-symbolic existence, or does this explicitly come to the mysteries of the God-made-man personality that took place individually two thousand years ago? He concludes that the Maksimus' theological explanations, given elsewhere in his Sholia, entitle the right that reality, hidden behind the Dionisius' term 'substantial secrets', we identify it with mistagogically Christological ways of the hierarchical existance of the Church. PB - Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац T2 - Саборност T1 - Богослужбене претпоставке Дионисијеве христологије T1 - Liturgical Assumptions Dionysiu's Christology EP - 57 IS - 7 SP - 43 DO - 10.5937/sabornost7-5085 UR - conv_181 ER -
@article{ author = "Петровић, Предраг", year = "2013", abstract = "Дионисије говори о 'осуштаствљеним тајнама' Господњег човекољубља, а свети Максим Исповедник у својој схолији овај израз тумачи као догађаје везане за Господње Оваплоћење као што су глад, труд, ход по води, улазак кроз затворена врата, васкрсавање мртвих и слично. Издвојен из ширег контекста Максимовог богословља, овакав Дионисијев став би могао бити схваћен искључиво кроз раздељена историјска дејства Господње богочовечанске личности. Аутор, зато, анализира питање: да ли се Дионисијеве речи 'осуштаствљене тајне' тичу и нашег богослужбено-символичног постојања, или је овде искључиво реч о тајнама богочовечанске личности које су се појединачно десиле пре две хиљаде година? Закључује да нам Максимова богословска појашњења, дата на другим местима његових Схолија, дају за право да стварност која се крије иза Дионисијевог израза - осуштаствљене тајне, идентификујемо са тајноводственим христолошким начинима јерархијског постојања Цркве., Dionysius speaks of 'substantial secrets' of the Lord's benevolence, while Saint Maximus the Confessor, in his Scholia on substantial secrets, interprets as events related to the Lord's Incarnation such as hunger, hard work, walking on the water, entering through the shouted door, the resurrection of the dead, and the like. Separated from the broader context of St Maksimus' theology, the Dionisije's attitude could be understood only through the historically divided actions of the Lord's God-made-man personality. The author, therefore, analyzes the question whether the words of Dionysius substantial secret relate to our liturgically-symbolic existence, or does this explicitly come to the mysteries of the God-made-man personality that took place individually two thousand years ago? He concludes that the Maksimus' theological explanations, given elsewhere in his Sholia, entitle the right that reality, hidden behind the Dionisius' term 'substantial secrets', we identify it with mistagogically Christological ways of the hierarchical existance of the Church.", publisher = "Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац", journal = "Саборност", title = "Богослужбене претпоставке Дионисијеве христологије, Liturgical Assumptions Dionysiu's Christology", pages = "57-43", number = "7", doi = "10.5937/sabornost7-5085", url = "conv_181" }
Петровић, П.. (2013). Богослужбене претпоставке Дионисијеве христологије. in Саборност Епархија браничевска - Одбор за просвету и културу, Пожаревац.(7), 43-57. https://doi.org/10.5937/sabornost7-5085 conv_181
Петровић П. Богослужбене претпоставке Дионисијеве христологије. in Саборност. 2013;(7):43-57. doi:10.5937/sabornost7-5085 conv_181 .
Петровић, Предраг, "Богослужбене претпоставке Дионисијеве христологије" in Саборност, no. 7 (2013):43-57, https://doi.org/10.5937/sabornost7-5085 ., conv_181 .